Prema rečima Nebojše Savića, ne postoji univerzalna formula koja važi za sve porodice, jer svaka ima svoju dinamiku i okolnosti. Ipak, zajedničko je to što je potrebno više kreativnosti i volje da bi se porodični rituali očuvali ili iznova stvorili.
„Nije mit, nije legenda. Moguće je imati kvalitetno vreme sa porodicom, ali je potrebno angažovanje oba roditelja”, ističe Savić i dodaje da bez tog zajedničkog napora porodični život lako postaje niz sporadičnih susreta.
Govoreći o greškama roditelja, Mirko Mitrović naglašava da je teško govoriti o pogrešnim potezima, jer roditeljstvo nema jasna uputstva niti sistem evaluacije kao na poslu.
„Niko roditeljima nije dao zadatak sa jasnim kriterijumima. Ne postoji šef koji će reći da li ste dobro uradili posao”, napominje Mitrović. Ipak, posledice se vide kroz sve češće porodične krize i razvode. Navodi kao primer iskustvo svog sina, čiji je najbolji prijatelj na školovanju u Americi jedino dete u razredu koje živi sa oba roditelja. „To govori da moramo da se fokusiramo na porodicu i da oko nje napravimo strukturu. Svako od nas mora sebi da kaže: ovo mi je važno i želim da radim na tome”, naglašava gost Jutanjeg programa.
Nemamo vremena, a život prolazi
Jedno od ključnih pitanja jeste upravljanje vremenom – da li ga zaista nemamo ili ne umemo da ga koristimo. Savić podseća da brojna istraživanja pokazuju da ljudi porodicu i brak stavljaju na vrh svojih životnih prioriteta.
„Problem je što je praksa drugačija. Užurban način života, pogrešno postavljeni prioriteti i stalno odlaganje – deci često govorimo ‘sačekaj’ ili ‘sutra ćemo’, a to sutra nekad nikad ne dođe”, upozorava on. Fraza „nemam vremena” postala je, kako kaže, gotovo uzrečica, ali je mnogo ozbiljnije kada se to vreme posmatra kao život koji prolazi. „Kad deca rastu, sve ide neverovatno brzo – dok se okrenete, već su u školi, pa je i ona iza njih.”
Kao odgovor na ovaj izazov, udruženje „Prvi put s ocem” pripremilo je priručnik Kako uskladiti posao i porodicu. Mitrović objašnjava da je priručnik logičan nastavak njihovog rada i da mu je osnovni cilj da osvesti roditelje koliko je ova tema važna.
„Ako ljudi ne stanu i ne sagledaju problem, nastaviće da žive reaktivno, iz dana u dan, i gubiće fokus.” Priručnik ne nudi magična rešenja, već jednostavne metode kako da se postojeće vreme iskoristi kvalitetnije. Poseban akcenat stavljen je na porodične rituale i mikro-rituale koji mogu da naprave značajnu razliku.
Na primer, jedno od pravila je da se po dolasku kući telefon ostavi u predsoblju. „Telefon je ogroman konzument naše pažnje, a deci je pažnja roditelja preko potrebna”, ističe Mitrović. Navodi i koje pravilo upražnjava njegova potodica – na vožnjama dužim od pola sata nema slušalica, već se razgovara, peva ili jednostavno bude zajedno. „Nekom je u početku neprijatno, ali posle 15 minuta krene razgovor i sve dobije smisao. Svakoj porodici su potrebna pravila i sistem kome teži.”
Udruženje organizuje i porodične kampove i izlete na više od 25 lokacija u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Za ovu sezonu planirano je oko 60 kampova. Prema rečima Mitrovića, u tim uslovima pravila o telefonima gotovo da nisu potrebna. „Sistem života je potpuno drugačiji. Nema interneta i nikome ne pada na pamet da uzme telefon. Odrasli su fokusirani na decu i zajedničke aktivnosti.”
Ako se mi ne bavimo decom, neko drugiće se baviti njima
Savić ističe da je uspostavljanje novih porodičnih pravila često teško, jer u početku može delovati izveštačeno. „Ali ako istrajemo, vremenom to postane spontano i nešto u čemu uživamo.” Posebno naglašava važnost poznavanja života sopstvene dece.
„Ako se mi kao roditelji ne bavimo decom, neko drugi će se baviti njima – i verovatno neće biti tako dobronameran.” Roditelji, dodaje, moraju ući u svet deteta, razumeti šta ga zanima i prići mu na način koji mu je blizak.
Govoreći o pravljenju uspomena, Savić navodi primer iz Amerike, gde porodice otvoreno kažu da idu na izlete kako bi „pravile lepe uspomene”. Iako mu je to u početku zvučalo pomalo naivno, shvatio je da je suština upravo u tome – zajedničko vreme, iskustva van kuće i odvajanje od ekrana.
Uloga roditelja je da obezbede egzistenciju
Mitrović ističe da je važno da i majka i otac podjednako učestvuju u odgajanju. „Time deci šaljemo poruku da su vredna ljudska bića”, ali da i pored toga što na listu životnih prioriteta uvek stavljamo porodicu, u praksi poslu posvećujemo i po deset sati dnevno, a deci svega nekoliko minuta. „Bez tog balansa nemamo ni odnos sa decom, ni sa partnerom, ni sa samim sobom.”
Psihoterapeut dodaje da obaveza roditelja jeste da zarade, da obezbede egzistenciju i normalno detinjstvo deci, ali se posao tu ne završava. „Deci su potrebni ljubav, podrška i povezanost”, i ističe tri poruke koje roditelji treba svakodnevno da upućuju deci: „Volim te”, „Ponosan sam na tebe” i „Dobar si u nečemu”. Prema njegovim rečima, te poruke grade samopouzdanje i dublji odnos.
Da kuća bude prostor mira
Nagomilani stres je još jedan izazov savremenog roditeljstva. Savić priznaje da nije uvek moguće u potpunosti odvojiti posao od privatnog života, ali da je važno nastojati da kuća ostane prostor mira.
„Stres je postao neizbežan deo života, ali briga o sebi je ključna. Ako nismo sebi dobri, ne možemo graditi kvalitetne odnose.” Ističe da se poverenje i otvorenost sa decom grade od najranijeg detinjstva i da će, ako taj odnos ne postoji, kasnije biti teško u tinejdžerskim godinama.
Ako pitamo decu šta pamte kao najlepše uspomene, to će najčešće biti sećanje na neka zajednička iskustva, poput kampovanja ili porodičnih avantura. „Niko ne pominje patike ili garderobu. Uspomene su vezane za zajedničke trenutke“, ističe Mitrović.
Psihoterapeut Nebojša Savić zaključuje da su funkcionalne porodice temelj zdravog društva. „Zdrav brak i zdrava porodica daju snagu društvu. Tamo gde toga nema, gubi se ta snaga. Zato je odgovornost svih nas da iz različitih uglova gradimo funkcionalne porodice.”
(RTS)