Za Jovana dileme nije bilo. Nakon fakulteta odabrao je život na selu. Ranč, na kojem je danas pet konja, nosi Dunjino ime. Lepota i pitoma narav učinili su je miljenicom i brojnih posetilaca.
„Nudimo gostima časove jahanja gde je dovoljan od jedan do tri časa da nauče samostalno da jašu, da samostalno uživaju u životinji i ovoj prirodi.Takođe, imamo ta terenska jahanja u trajanju od sat, dva, tri.
Ovde imamo jako lepe terene, imamo znamenita neka mesta kao što je izvor Miloša Obilića, i ponudu za dečicu koja su još uvek mala da jašu samostalno, veći ih mi kao vodiči vodimo na konju. Njima je dovoljno da uživaju, da se grle sa životinjama, maze”, ispričao je Jovan.
Osnovne veštine Marta je savladala sa dva dolaska i već na trećem času jahala u prirodi.
„Za mene je ovo mesto gde su mi se ispunili svi snovi. Prosto toliko volim životinje, toliko mi prijanja njhovo društvo. Toliko su poslušni, tako su pametni, prelepo je, preporučujem svima”, rekla je Marta Miljković iz Trstenika.
Uz Jovana, konje su zavoleli svi u porodici.
Ljubav koju im nesebično pružaju plemenite životinje prepoznaju i uzvraćaju, ali neka pravila se moraju poštovati.
„Nikad se ne prilazi konju skroz od pozadi, jer on taj ugao ne vidi, i ne dolazi mu se s čela, jer on to smatra kao atak. Uvek sa leve ili desne strane rukom odozdo, sa hranom, da se pomazi i bez straha, to je ključna stvar”, kaže Slaviša Pećić, Jovanov otac.
„Mi se stvarno trudimo da živimo u skladu sa prirodom. Ranč može da se pohvali da pored konja mi imamo i ostale domaće životinje kao što su ovce, koze, živina, ali ono što bih ja izdvojila jesu mangulice”, priča Jovanova sestra Milica Voštinić.
Složni i vredni Pećići planiraju da kupe još konja, a gostima uz druženje sa životinjama ponude smeštaj i odmor u prirodi.
(RTS)