Sve ovo nekada je bio samo san jednog Valjevca, koji je dugo živeo u Finskoj, i njegove supruge Finkinje Mie, koju su, još kao devojku, privlačile balkanske zemlje, naša muzika, a naročito mentalitet. Prvi put u Srbiju došla je 1997. godine.
„Meni se već tada dopao taj balkanski duh, neki žar zanimljiv i rešila sam da hoću da naučim ovaj jezik i da dolazim ponovo. Kasnije sam došla na kurs jezika u Valjevo. Tu sam upoznala supruga, zapravo sam bila smeštena kod njegove strine. Mi smo ovde živeli pola godine posle venčanja i onda smo išli malo da vidimo kako je u Finskoj. Deca su se tamo rodila i bili smo oko sedam, osam godina u Finskoj“, navodi Mia.
„Bio je odličan momenat jer su deca završavala, odnosno najstariji sin to predškolsko i trebao je da krene u prvi razred. Možda sam obećao da će biti malo eksperimentalno, na jedno godinu, dve, pa ćemo da vidimo šta je i prošlo je nekako“, kaže Ivan.
Gaje preko stotinu ovaca.
„Rasa je plodnija, konkurentnija, ima više jagnjadi i onda je to za ove uslove tržišta što su u Srbiji idealna rasa“, objašnjava Ivan.
„One su jako otporne za razne neke bolesti, ali ih treba hraniti lepo. Njima treba dobra hrana da bi lepo hranile tu jagnjad. Mi smo priplodna farma, mi ove ženke i nekoliko tih ovnica, prodajemo za priplod za druge farme“, ističe Mia.
Ivan je napravio posebnu bazu podataka po ugledu na finsku.
„To je neki objedinjeni softver gde oni imaju komplet podatke o svim grlima u Finskoj. To dosta olakšava
život, pogotovo ako pričamo o priplodnim grlima. Manje-više sve se unosi, posebno kad je jagnjenje, tu ide unos novih grla i sve što radimo, sva merenja. Komplet sve vakcine, tretmani, zaštite od parazita, sve se unosi i prednost je što onda program može sve to da objedini, može da izvuče neke statistike“, navodi Ivan.
Najbliža komšinica im je Elda. I ona je iz Tirane u Pričević, došla zbog ljubavi.
„Čas se bavimo sa cveće, čas sa stokom, ovce, krave, svinje, kokoške, malo spremamo zimnicu, ajvar, slatko, džem“, kaže Elda Pantelić.
Planiraju da prave rakiju.
„Idu nove ideje, neka od njih je pečenje rakije. Videćemo u narednim godinama, verovatno neka mini destilerija, pa ćemo videti kako će nam ići“, dodaje Ivan.
Mia kaže da nas je kroz muziku najbolje upoznala.
„Ja sam krenula da slušam i narodnjake i Bajagu, i tako naučim ja i jezik kroz to, i slušala sam Đorđa Balaševića, ili sevdalinke. Inače, naša ćerka se zove Dunja po pesmi Žute dunje“, navodi Mia.
Često peva ovcama na svom maternjem jeziku, a pošto smo ih posetili baš na Dan nezavisnosti Finske, značilo joj je, a i mi smo poželeli da je čujemo kako peva.
(RTS)