Čak i kada sve u javnom toaletu izgleda relativno čisto neretko i dalje brinete da bi sedenje na dasci moglo da utiče na vaše zdravlje…
Zdrave odrasle osobe proizvode više od litra urina i više od 100 grama fecesa dnevno. Svi izbacuju bakterije i viruse fekalijama i mokraćom, što naravno – završi u toaletu.
Neki ljudi, posebno oni sa dijarejom, mogu izbaciti više štetnih mikroba (bakterija i virusa) kada koriste toalet.
Javni toaleti mogu biti „mikrobna čorba“, posebno kada ih mnogo ljudi koristi, a čišćenje nije često koliko bi trebalo.
Koji se mikrobi nalaze na daskama WC šolje?
Mnogo vrsta mikroba je pronađeno na daskama WC šolje i okolnim područjima. Tu su bakterije iz creva, kao što su ešerihija koli, klebsijela, enterokoke, i virusi kao što su norovirus i rotavirus. Oni mogu izazvati gastroenteritis, sa napadima povraćanja i dijareje.
Tu su i bakterije sa kože, uključujući stafilokoke, otporne na više lekova, i druge bakterije kao što su pseudomonas i acinetobacter koje mogu izazvati infekcije.
„Jaja parazita koja se prenose stolicom i jednoćelijski organizmi kao što su protozoe mogu izazvati bol u stomaku. Postoji i nešto što se može nazvati posebnim biofilmom, što je zapravo mešavina mikroba koja se nakuplja ispod oboda WC šolje i na njenim površinama”, objašnjava Loti Tadžuri, profesor genomike i molekularne biologije sa Univerziteta Bond.
Da li su daske WC šolje najprljavije
Nedavna studija je pokazala da daske javnih WC šolja često imaju manje mikroba nego druga mesta u javnim toaletima, kao što su kvake na vratima, dugmad slavina i ručice za puštanje vode za ispiranje šolje. Ti delovi se često dodiruju neopranim rukama.
Javni toaleti na prometnim mestima koriste se stotinama ili čak hiljadama puta nedeljno. Neki se čiste često, ali drugi samo jednom dnevno ili mnogo ređe, tako da se klice mogu brzo nakupljati.
Upozorenja koja nam ukazuju na to da toalet nije očišćen su miris urina, prljavi podovi i očigledna nečistoća.
„Međutim, najveći problem nije sedenje već ono što se dešava kada se toaleti ispiraju, odnosno kada se „pušta voda“. Kada pustite vodu, naročito bez poklopca, „mlaz iz toaleta“ izbacuje sitne kapljice u vazduh. Ove kapljice mogu da sadrže bakterije i viruse iz šolje i da putuju u razdaljini od čak dva metra oko šolje“, dodaje prof. Tadžuri.
Sušači za ruke koji duvaju vazduh takođe mogu širiti klice ako se ruke ne operu temeljno.
Klice iz javnih toaleta možete „pokupiti” na nekoliko načina
Kontakt sa kožom: Sedenjem na prljavoj dasci ili dodirivanjem ručki šire se bakterije. Zdrava koža je dobra barijera, ali posekotine ili ogrebotine mogu dozvoliti ulazak klica.
Dodirivanje lica: Nakon korišćenja toaleta, ako dodirnete oči, usta ili hranu pre pranja ruku, klice mogu ući u vaše telo.
Udisanje: U malim ili kupatilima i toaletima koji su konstantno puni ljudi, možete udahnuti sitne čestice iz mlaznica toaleta ili sušača za ruke.
Prskanje vode iz toaleta: Klice mogu ostati u vodi čak i nakon nekoliko ispiranja.
Šta možete učiniti da biste ostali bezbedni
Koristite zaštitne navlake za dasku toaleta ili stavite toalet papir na dasku pre nego što sednete.
Ako šolja ima poklopac, obrišite ga pre upotrebe alkoholnom maramicom i zatvorite ga pre puštanja vode kako biste ograničili izlaganje mlaznicama toaleta. Imajte na umu da ovo ne zaustavlja u potpunosti širenje klica.
„Temeljno perite ruke najmanje 20 sekundi sapunom i vodom. Nosite sredstvo za dezinfekciju ruku ili antibakterijske maramice da biste očistili ruke ako nema sapuna u toaletu.
Izbegavajte sušače za ruke, ako možete, jer mogu širiti klice. Koristite papirne ubruse kad god ste u mogućnosti“, kaže profesor Tadžuri.
Redovno dezinfikujte telefon i nemojte ga koristiti u toaletu. Telefoni često skupljaju i prenose bakterije, posebno ako ih koristite u kupatilu.
Očistite prostore za presvlačenje beba pre i posle upotrebe i uvek operite ili dezinfikujte ruke.
Zaključak je da za većinu zdravih ljudi, sedenje na dasci javnog toaleta nosi nizak rizik. Ali možete je obrisati alkoholnom maramicom ili koristiti navlaku za dasku toaleta, radi sopstvenog mira.
Većina infekcija ne dolazi od same daske, već od prljavih ruku, kvaka na vratima, mlaznica toaleta i telefona koji se koriste u kupatilima.
Umesto da brinete o sedenju, fokusirajte se na dobru higijenu. To znači pranje ruku, korišćenje papirnih ubrusa umesto sušača za sušenje i održavanje telefona čistim.
„I molim vas, nemojte da čučite iznad WC šolje. Ovo zateže karlično dno, što otežava potpuno pražnjenje bešike. I mogli biste slučajno da se poprskate svoje telesne tečnosti”, kaže Loti Tadžuri, profesor genomike i molekularne biologije sa Univerziteta Bond.
(RTS)