Glavni simptom je prekomerna reakcija na negativne emocionalne stimuluse, što rezultira izlivima besa i jakim razdražljivim raspoloženjem. Iako su trenutne opcije lečenja, poput psihoterapije i lekova, korisne za neke tinjdžere, one drugima mogu biti nepristupačne a moguće je i da se loše podnose.
Novo istraživanje, zasnovano na dvostruko slepom, placebo kontrolisanom kliničkom ispitivanju, pokazuje da mikronutrijenti širokog spektra (vitamini i minerali) mogu značajno smanjiti jaku razdražljivost kod tinejdžera. Tinejdžeri sa teškim poremećajem u ponašanju doživeli su posebno velika poboljšanja, navodi se u pregledu studije.
„Ovo nudi bezbednu i biološki utemeljenu alternativu konvencionalnim psihijatrijskim tretmanima“, navodi tim istraživača na čelu sa Džulijom Dž. Raklidž, profesorkom psihologije na Univerzitetu u Kenterberiju.
Hitna potreba za efikasnijim tretmanima
Razdražljivost se javlja kod mnogih psihijatrijskih simptoma, uključujući anksioznost, depresiju , poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) i druge poremećaje ponašanja.
Potreba za intervencijama koje direktno ciljaju na razdražljivost, imaju manje neželjenih efekata i dostupne su svim zajednicama je hitna, smatraju stručnjaci.
Statistika o mentalnom zdravlju mladih je posebno zabrinjavajuća. Stanje mentalnog zdravlja mladih je u opadanju na globalnom nivou tokom poslednje dve decenije i sada je dostiglo „opasnu fazu“, prema izveštaju komisije Lanseta.
Istraživanja stalno ističu nedostatak efikasnih i pristupačnih tretmana za izuzetno razdražljivu omladinu. Ovo ukazuje na značajnu nezadovoljenu potrebu javnog zdravlja, prenosi Science Alert.
„Naši istraživački nalazi zasnivaju se na ispitivanju Balansiranje emocija adolescenata mikronutrijentima (BEAM), u kojem je 132 tinejdžera (uzrasta od 12 do 17 godina) koji nisu uzimali lekove sa umerenom do jakom razdražljivošću nasumično raspoređeno u grupe koje su primale mikronutrijente (četiri pilule tri puta dnevno) ili aktivni placebo tokom osam nedelja. Klinički psiholog ih je mesečno pratio onlajn“, objasnilisu članovi istraživačkog tima: prodesorka Džulija Dž. Raklidž, Anđela Šervin, doktorantkinja iz oblasti nutricionizma sa Univerziteta u Kenterberiju, Džozef Boden i Rodžer Malder, profesori psihologije i psihijatrije sa Univerziteta u Otagu.
Odgovor na placebo je bio visok, što ukazuje na to da je samo učešće u studiji pomoglo mnogim tinejdžerima da se osećaju sposobnim da poboljšaju svoje ponašanje. Ali mikronutrijenti su i dalje bili efikasniji od placeba u ključnim kliničkim merama kao što su razdražljivost, emocionalna reaktivnost i opšte poboljšanje.
Najjače efekte smo videli kod tinejdžera sa poremećajem regulacije raspoloženja (DMDD), gde je 64% reagovalo na mikronutrijente u poređenju sa 12,5% na placebu. To pokazuje neobično veliku veličinu efekta za psihijatrijsku intervenciju.
Roditelji učesnika koji su primali mikronutrijente ocenili su ponašanje i prosocijalno ponašanje svojih tinejdžera kao mnogo kvalitetnije u poređenju sa tinejdžerima koji su primali placebo.
Tretman mikronutrijentima je takođe bio povezan sa bržim poboljšanjima u razdražljivosti koju su ocenili lekari, disforiji koju su prijavili roditelji i kvalitetu života koji su prijavili tinejdžeri, stresu i prosocijalnom ponašanju.
Jedan od najznačajnijih i najohrabrujućih nalaza bio je da su se suicidalne ideje, koje je prijavilo oko četvrtina učesnika studije na početku studije, smanjile tokom vremena u obe grupe, ali sa većom promenom kod tinejdžera koji su uzimali mikronutrijente. Samopovređivanje se takođe smanjilo u obe grupe.
Samo jedan neželjeni događaj se značajno razlikovao između grupa: dijareja je bila češća kod grupe na mikronutrijenatima (20,9%) nego kod placebo grupe (6,2%). Ali ovaj neželjeni događaj je obično bio privremen i rešavao se uzimanjem posebne hrane i hidratacijom.
Manjina (manje od 10%) je imala problema sa gutanjem tableta. Ostali neželjeni efekti, podjednako prijavljeni u obe grupe, uključivali su povremene glavobolje, bolove u stomaku ili suva usta. Ovi neželjeni efekti su obično nestajali u prvih nekoliko nedelja.
Socioekonomska pozadina
Odgovor na lečenje je bio ublažen socioekonomskim statusom tinejdžera. Učesnici iz nižih socioekonomskih sredina su imali veću verovatnoću da imaju koristi od mikronutrijenata. Ovo je posebno važno i za kliničku praksu i za javno zdravlje.
Niži socioekonomski status je obično povezan sa većom izloženošću nutritivnim nedostacima, hroničnom stresu, smanjenim pristupom zdravstvenim uslugama i većim stopama problema mentalnog zdravlja.
Nalazi studije ukazuju na to da mikronutrijenti mogu pomoći u rešavanju osnovnih nutritivnih problema koji mogu biti češći ili teži kod ranjivih grupa.
Ovaj obrazac takođe sugeriše da bi suplementacija mikronutrijentima, ako se javno finansira, mogla da funkcioniše kao jeftina, skalabilna intervencija, sa potencijalom da smanji nejednakosti u zdravstvu.
Mnogi psihosocijalni ili farmakološki tretmani zasnovani na dokazima zahtevaju resurse – vreme, prevoz, pristup specijalistima – što nesrazmerno stavlja u nepovoljan položaj porodice sa nižim prihodima, upozoravaju profesori.
„U našoj studiji, svi sastanci između psihologa i tinejdžera i njihovih porodica održani su onlajn, a mikronutrijenti su dostavljani kurirskom službom širom zemlje, što ovu intervenciju čini dostupnom, posebno ruralnim zajednicama. Mikronutrijenti mogu predstavljati intervenciju koja je i pristupačna i odgovara na specifične potrebe mladih koji su najviše ugroženi, ali često najmanje dobro zastupljeni tradicionalnim načinima nege“, rekli su autori istraživanja.
Inače, studija je razvijena zajedno sa maorskim zdravstvenim radnicima i uklapa se u okvir tikanga (tradicionalnog) maorskog jezika. Imala je visok procenat učesnika Maora (27%) i tesno je sarađivala sa njima, njihovim porodicama i zdravstvenim radnicima kako bi se pomoglo u poboljšanju ishoda mentalnog zdravlja.
Studija BEAM pruža čvrste dokaze da jednostavan nutritivni pristup može značajno poboljšati simptome, uključujući emocionalnu reaktivnost, teškoće u ponašanju, pa čak i suicidalne ideje.
Ovi rezultati su relevantni za roditelje, kliničare, nastavnike i kreatore politike koji traže bezbedne i praktične intervencije, posebno za mlade ljude koji nemaju pristup postojećim tretmanima ili ne reaguju dobro na njih. Rezultati takođe ističu važne implikacije po ravnopravnost, jer su tinejdžeri iz porodica sa nižim prihodima pokazali snažniji odgovor.
„Naši rezultati daju novu perspektivu i uvid u određene psihijatrijske probleme, koji su često shvaćeni kao hemijski disbalans ili rezultat orodične disfunkcije. Oni preoblikuju neke slučajeve razdražljivosti kao moguću nutritivnu i metaboličku ranjivost, onu kojoj bi se moglo posvetiti veća pažnja kvalitetu ishrane, uz izvesnu suplementaciju mikronutrijentima širokog spektra“, navodi se u zaključku studije.
Studija je objavljena u časopisu The Conversation.
(RTS)