U Beogradu živi više od 145.000 mladih ljudi starosti od 20 do 34 godine. Više od polovine njih, preko 60 odsto, živi i dalje sa roditeljima. Evropski prosek za osamostaljivanje je 26 godina, a u Srbiji mladi žive sa roditeljima do skoro 32 godine. Svaki treći mladi čovek u Beogradu koji ima od 30-34 godine živi sa roditeljima, odnosno više od 100.000 njih.
Biljana Grbović, pedagog i savetnik za roditelje, dovodi u pitanje zrelost mladih i način na koji odrastaju, ali i način na koji se u društvu definišu mladost i detinjstvo.
„Mi primećujemo da oni znaju šta hoće, to se slažem, ali ovo da su zreli, to bih ipak stavila pod upitnik. Zbog čega? Mislim da je to posledica načina na koji deca danas odrastaju, a i načina na koji mi danas vidimo mladost. Mi o mladosti razmišljamo uglavnom kao periodu nekog velikog provoda i zadovoljstava, o detinjstvu kao periodu sreće i bezbrižnosti, a zapravo oba perioda služe i osnovnim ciljem je da budu priprema za budući život“, objašnjava pedagog.
O glavnom uzroku: Predlažem da mladim ljudima vratimo loptu
Prema njenoj oceni, glavni uzrok se zapravo ne krije toliko u finansijama, mada se to najčešće navodi, već je suština u bežanju od odgovornosti, samostalnosti, preuzimanju obaveza.
„Danas deca odrastaju zaštićena, jako im je ugodno, nisu spremni da rade. Kada se spominje finansijski razlog, ja predlažem da uvek mladim ljudima zapravo vratimo loptu, uručimo odgovornost i pitamo zbog čega, hajde razmisli, šta je to što ti treba da naučiš, ko treba da postaneš, da budeš u stanju da više zaradiš“, istakla je savetnica za roditelje.
U selu je drugačije nego u gradu
Što se tiče vremena kada mladi najčešće odlučuju da se osamostale, Grbović navodi da je drugačije u seoskim i gradskim sredinama.
„Iz ruralnih sredina odlazimo zbog školovanja ili posla, ali iz gradskih sredina danas mladi nemaju potrebu za tim, a formiranje sopstvene porodice se značajno odlaže. I tu u stvari nastaje ključni problem, a to je u direktnoj vezi s ovim da mi moramo jako mnogo i fantastično da se provodimo tu od dvadesete do tridesetih, da ludujemo i onda se to prosto se ne uklapa sa zrelošću i preuzimanjem odgovornosti. I ja mislim da je tu centar“, naglašava pedagog.
Poređenje sa Zapadom: Ranije se osamostaljuju, ali postaju sebični i osobenjaci
Kada je reč o zapadnim modelima i konkretno Finskoj, gde se mladi osamostaljuju već u ranim dvadesetim godinama, smatra da centralni razlog nije finansijski, već da je u pitanju potpuno drugačiji odnos između roditelja i dece.
„Generalno su hladniji. Nije uopšte nužno loše što je kod nas bio model da se ide iz porodice u porodicu, nego je problem što je to odloženo, što se kasno zasniva porodica“, smatra Grbović.
Mladi na Zapadu, ukazuje, odu sa 18 i sa 35 godina starosti formiraju porodicu, čime dobijaju 15 godina da žive „maksimalno zadovoljstvo“.
„Zapravo postaju dosta sebični, naviknu da ugađaju sebi, ni sa kim se ne usklađuju i kako naš narod kaže, nekako postaju osobenjaci i sve su manje kompetentni za onda budući život u zajednici i u porodici“, ocenila je savetnica za roditelje.
„Kod roditelja udobno i ušuškano, a ne treba da bude“
Greška je što je kod roditelja tako udobno i ušuškano, a ne treba da bude, ističe Grbović, ali napominje da dete treba da bude zaštićeno.
„Ali kako dete odrasta i kako mu sposobnosti i kompetencije rastu, tako ono treba da preuzima sve više aktivne uloge i ne samo u kućnim obavezama, nego generalno da preuzima sve svoje obaveze i da ih obavlja samostalno“, kaže pegagog.
„Mogu da žive zrelo, iako su kod roditelja“
Problem je, ističe sagovornica, što roditelji ne osamostaljuju decu i i mlade.
„I onda mi imamo mlade ljude od 20-30 godina koji žive kod roditelja kao deca. A oni zapravo mogu, iako im finansije ne dozvoljavaju ili neka situacija, da žive zrelo, iako su kod roditelja. Ali je problem što mi njih tako ušuškavamo, štitimo, ugađamo i oni prosto žive u hotelu sa pet zvezdica, iako imaju 30 godina. I zato im se ne odlazi“, ističe Grbović.
„Na Instagramu svi imaju lep stan i dobar auto“
Posebno je naglasila značajan uticaj društvenih mreža na mlade i stvaranje nerealnih očekivanja od sebe.
„Oni kad listaju taj Instagram, oni stalno gledaju slike fantastičnog života jedne mlade osobe i to njima prosto podiže standarde. i očekivanja od samog sebe. I oni se boje, u jednoj velikoj meri se boje, jer na Instagramu svi imaju jako lep stan i svi voze jako dobra auta i imaju neke uspešne poslove“, ukazuje pedagog.
„Nije problem mentalitet, već nerazmišljanje“
Ipak, ne slaže se da su sva deca tako ušuškana, tako da ne smatra da je problem mentalitet naroda.
„Pre mislim da je jedna nesvesnost, jedno nerazmišljanje, jedno stihijsko roditeljstvo i neko življenje po nekom uzoru koji uopšte nismo promislili. Neko udaljavanje od pravog sistema vrednosti i od našeg nekog tradicionalnog razmišljanja“, zaključila je savetnica za roditelje.
(RTS)