Svakog jutra, dok većina ljudi još spava, jedno svetlo se pali pre svih ostalih. To je svetlo kafića „Centrale“ u Nebijunu kod Lago Mađorea na severu Italije.
Ana Posi ima 100 godina. Više od osam decenija otvara kafić pre svitanja i sprema prvi espreso dana. Radi to sa istom energijom kao nekada.
„Ovo je za mene neka vrsta porodice. Ne vidim ovo kao bar već mesto gde se ljudi sreću. Svi me znaju i tu sam za sve“, priznaje gospođa Posi.
Ana drži rekord. Ona je baristkinja sa najdužim radnim stažom u Italiji. Počela je 1946. godine, sa samo 18 godina, u restoranima svojih rođaka u Đenovi. Već više od 65 godina stoji iza istog šanka.
Za turiste, stalne mušterije, znatiželjnike, Ana je postala ikona. Tajna dugovečnosti? Rutina, dobro raspoloženje i gazirana limunada svake večeri, na noćnom stočiću.
Ugostiteljstvo vapi za radnom snagom
Ali dok Ana i dalje pravi kafu u svom lokalu, svet ugostiteljstva sve teže pronalazi novu radnu snagu. U italijanskim lokalima nedostaju hiljade konobara. Sve više mladih odbija ovaj posao.
„Danas mladi nisu spremni ni na kakvo žrtvovanje, jer se društvo promenilo i danas govorimo o bogatom društvu. Mladi ne pristaju na bilo šta što ometa njihov komoditet“, smatra jedan vlasnik kafića.
Mnogi više vole poslove sa fleksibilnijim radnim vremenom, sigurnim platama ili mogućnošću rada od kuće. Ulogu igraju i nesigurni ugovori i niska primanja. Prosečna plata konobara je oko 1.500 evra bruto, ali i to zavisi od toga da li se radi o kafićima na severu ili jugu zemlje i kom rangu pripadaju.
Mladi takođe danas ne žele da imaju zauzetu subotu i nedelju.
Odlučna da radi dok god može
Ana je radila sa mužem, koji je preminuo pre 51 godinu. Od tada, bar koji su zajedno otvorili u centru Nebijuna vodi sama. Za nju to nije samo posao. To je identitet, odnos, pripadnost. Način života koji mnogim mladima danas deluje kao prošlost.
„Volim što sam stalno u društvu ljudi. Imam klijente koji su sada bake i deke i dođu sa unučićima i kažu: ‘Ana da li se sećaš kada je ovde bio džu-boks, sala za ples, fliper’. Neka druga vremena od kojih ostaju samo sećanja Imam 101. godinu, ne mogu živeti beskonačno, ali dok imam snage idemo dalje“, odlučna je Ana.
Svoj 101. rođendan će proslaviti 16. novembra i planira da nastavi da radi dok je služi snaga.
U njenom baru tradicija opstaje. A u ostatku zemlje posao iza šanka traži naslednike kojih možda više nema.
(RTS)