Ranije ove godine, muzičarka Čarli XCX je obavestila svojih devet miliona pratilaca na Instagramu da smatra da su „fileri sada prošlost“ i objasnila da je prešla na polinukleotide, koji su „poput dubokih vitamina“, prenosi Bi-Bi-Si.
Kim i Kloi Kardašijan su takođe navodno vatrene obožavateljke ovih tretmana, a kada su je pitali o njenoj rutini nege kože u nedavnoj epizodi emisije Džimi Kimel Lajv, Dženifer Aniston je odgovorila: „Zar nemam prelepu kožu lososa?“.
Da li polinukleotidi donose revoluciju u negu kože
Mada ih kompanije reklamiraju kao proizvod koji izaziva „efekat Bendžamina Batona“, aludirajući na film iz 2008. godine Neobični slučaj Bendžamina Batona, gde Bred Pit igra čoveka koji stari unazad – od starca do bebe, takav efekat je veoma malo verovatan i verovatno bi bio prilično uznemirujući.
Međutim, po mišljenju stručnjaka polinukleotidi utiru put kada je u pitanju regenerativna nega kože.
Mali, ali sve veći broj istraživanja i kliničkih ispitivanja ukazuje da ubrizgavanje polinukleotida može da podmladi kožu, ne samo čineći je zdravijom već i potencijalno smanjujući fine linije, bore i ožiljke.
Ali ovo takođe dolazi sa prilično visokom cenom. Jedna seansa injekcija polinukleotida može koštati od 250 do 550 evra – i preporučuju se tri takve injekcije tokom nekoliko nedelja.
Nakon toga, klinike obično savetuju da je potrebno nadopunjavati injekcije svakih šest do devet meseci kako bi se održao izgled.
Utisci ipak pomešani
Popularnost polinukleotida je buknula u poslednjih 18 meseci, mada su utisci klijenata pomešani. Polovina primećuje ogromnu razliku, dok polovina i ne vidi baš tako veliku promenu, mada im koža izgleda zategnutije i sveže.
Sve veći broj studija smatra da je to bezbedan i efikasan tretman, on je još uvek relativno nov i neki stručnjaci upozoravaju da bi njegova popularnost mogla da zanemari reč nauke.
Stručnjaci napominju da iako znamo da nukleotidi igraju važnu ulogu u našem telu – oni su gradivni blokovi naše DNK za početak – da li će ubrizgavanje DNK lososa, isečeni na male komadiće, u naša lica funkcionisati jednako dobro kao naši sopstveni nukleotidi.
Neophodna verodostojna naučna potvrda
Nema dovoljno dobrih i ubedljivih podataka, tako da je neophodno bar još nekoligo godina sprovoditi velike, verodostojne studije koje će pokazati bezbednost i efikasnost.
Ubrizgavanje polinukleotida može da izazove neželjene efekate – poput crvenila, otoka i modrica, ali oni su obično privremeni. U nekim slučajevima, ljudi mogu imati alergijsku reakciju ili, ako se polinukleotidi ne ubrizgavaju pravilno, postoje dugoročni rizici, poput pigmentacije kože i infekcija.
Polinukleotidi se široko koriste širom Velike Britanije. Registrovani su kao medicinski preparat kod Agencije za zdravlje i regulaciju lekova (MHRA), ali nisu regulisani kao lekovi.
Nisu odobreni od strane britanskog ekvivalenta u SAD, Američke agencije za hranu i lekove (FDA).
Ešton Kolins, direktor organizacije „Sejv fejs“, koja se zalaže za bolju regulaciju kozmetičke industrije i koja vodi registar klinika u Velikoj Britaniji koji je odobrila vlada, kaže da se polinukleotidi generalno smatraju bezbednim tretmanom kada ih primenjuje medicinski obučen stručnjak i da je brend polinukleotida koji se koriste od renomirane kompanije.
„Ali pojavljuju se proizvodi koji dolaze na tržište, a nisu pravilno testirani, to je zabrinjavajuće.“
Dr Sofi Šoter, predsednica Britanskog koledža za estetsku medicinu, se slaže, mada ih nudi svojim klijentima koji žele prirodan izgled i žele potencijalno da investiraju dugoročno.
„Polinukleotidi kao tretman nisu panaceja. Postoji mnogo drugih tretmana koji mogu da urade slično i naučno su potkrepljeniji“, napominje dr Šoter, i dodaje da ne postoji tretman koji će delovati na svakoga, jer svi različito reagujemo i to nije uvek predvidljivo.
(RTS)