„Časno i pošteno radim svoj posao, služim moje stranke na terenu, došao sam na ideju kad odem u penziju da nešto ostavim iza mene, da se vidi, i da se moje stranke na terenu sećaju. Pre ovog platoa ispred pošte bio je parking, svi su se parkirali i stranke nisu mogle da uđu u poštu od gužve. U poslednje vreme vidim dosta omladine da sedi i da dolaze majke sa decom“, kaže Uskoković.
Za njega kažu da nije samo poštar. On je i komšija, prijatelj, neko ko zna svaku ulicu i gotovo svakog stanara u njoj. I na ručku kod komšija kojima je raznosio poštu, kako s ponosom kaže, bio je rado viđen gost.
„Kad sam se zaposlio u pošti ja sam prihvatio da svi koji su stariji od mene ja ih cenim i poštujem kao svoje roditelje, oni koji su moje komšije cenim ih kao braću i sestre, a oni koji su mlađi od mene to su mi moja deca i unučad“, navodi Uskoković.
I dok svi žure, on je odlučio da zastane i da ovaj prostor ulepša.
Možda više ne mora da radi, ali kaže da ne zna drugačije. I posle 40 godina je na istim ulicama, ali sa drugačijom misijom. Zato je i mali park – veliko delo dobrog komšije.
(RTS)