Premović ističe da je na prvom mestu potrošačke navike generacije Zed oblikovalo iskustvo koje su stekli u odrastanju, u svom kulturološkom okruženju.
„Postoje razlike između generacija, ali i puno sličnosti. Naš cilj je bio da bolje razumemo generaciju Zed i da širu javnost upoznamo sa njihovim stavovima, očekivanjima i mišljenjima“, ističe marketinški stručnjak.
Iako postoje međugeneracijske razlike, one „nisu toliko duboke i snažne kao što se čini na prvi pogled“. Najizraženije su u odnosu prema tehnologiji.
„Ako se gleda kroz tu prizmu, onda možemo reći da postoje velike razlike, ali generalno gledano, to su uobičajene specifičnosti – svaka generacija ima svoje“, dodaje gost Jutarnjeg programa.
Razlike između Srbije i Zapada
Istraživanje pokazuje da postoje razlike između generacije Zed u Srbiji i njihovih vršnjaka u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu, ali i da su te razlike često prenaglašene.
„Postoje razlike, ali mada je naša generacija Zed tolerantnija kada govorimo o bojkotu, i kod nas umeju da bojkotuju brendove u odnosu na vrednosti koje ti brendovi propagiraju, ali su manje radikalni nego njihovi vršnjaci na Zapadu“, kaže Premović.
Prema rezultatima istraživanja, 36 odsto pripadnika generacije Zed u Srbiji izjavilo je da bojkotuje određene brendove zbog neslaganja sa njihovim stavovima ili praksom.
„To uopšte nije mali broj. Ali u poređenju sa Sjedinjenim Državama ili Ujedinjenim Kraljevstvom, tamo su mladi mnogo osetljiviji i spremniji da odmah reaguju na poteze brendova koji nisu u skladu sa njihovim vrednostima. Naša generacija je tolerantnija i dozvoljava više grešaka brendovima, bar u kratkom roku“, objašnjava marketinški stručnjak.
Novo značenje kvaliteta
Jedan od ključnih nalaza istraživanja odnosi se na odnos cene i kvaliteta. Iako se često tvrdi da cena više nije presudna, Premović ukazuje da se zapravo promenila definicija kvaliteta.
„Moguće je da je odnos cene i kvaliteta ostao, ali se promenilo to šta danas znači kvalitet. Živimo na tržištu hiperinflacije robnih marki – puno malih i velikih brendova koji su prisutni svuda, a ne nose neku posebnu vrednost.“, u takvom okruženju, dodaje Premović, mlađa generacija teži autentičnosti.
„Zato mladi sve više cene, na primer, seoska domaćinstva – proizvode koji dolaze sa sela, koji su ručno pravljeni, za koje postoji trud ljudi. To je autentično i to ima vrednost. To je nova definicija kvaliteta.“
Ipak, Premović naglašava da to ne znači da klasični brendovi nemaju šansu.
„Oni zadovoljavaju određene potrebe, ali to nisu nužno one specifične potrebe koje su važne pojedinim potrošačkim grupama.“
Bojkot, empatija i informacije
Podatak da je oko trećine mladih već bojkotovalo neki brend otvara pitanje da li je generacija Zed empatičnija i društveno odgovornija od prethodnih.
„To je prva generacija koja je odrastala sa tehnologijom u punom smislu te reči. Do njih dolazi mnogo veći broj informacija nego do prethodnih generacija, i prirodno je da razvijaju drugačiji odnos prema svetu i proizvodima“, navodi Premović.
Upravo ta količina informacija uslovljava potrebu za filtriranjem.
„Oni moraju da imaju neku vrstu odbrambenog mehanizma, odnosno algoritme u glavi kako da razlikuju relevantne od manje relevantnih informacija.“
Odnos prema tehnologiji i podacima
Iako se često misli da su mladi nepoverljivi prema tehnologiji, istraživanje pokazuje složeniju sliku.
„Postoji paradoks. Jedno je šta potrošači kažu, a drugo šta zaista rade. Mladi će često reći da su sve prevare problematične, ali će ipak deliti svoje podatke ako procene da je to bezbedno ili korisno“, kaže Premović.
Zanimljivo je, dodaje, da su stariji često podložniji internet prevarama nego mlađi. U poređenju sa Ujedinjenim Kraljevstvom, međutim, mladi u Srbiji su spremniji da dele personalizovane podatke.
„Tamo je mnogo veći procenat mladih koji odbijaju da daju bilo kakve personalizovane podatke, ali su istovremeno spremni da dele sve zarad razvoja veštačke inteligencije, što je u stvari isto“, navodi Premović.
Na šta generacija Zed troši novac
Kada je reč o strukturi potrošnje, čak oko 70 odsto ispitanika navelo je da najviše novca troši na hranu.
„To jeste tačno, ali treba imati u vidu da veliki deo generacije Zed u Srbiji i dalje živi sa roditeljima i nema troškove stanovanja“, kaže Premović.
Pored hrane, značajan deo novca odlazi i na razne pretplate, dok se u zemljama Zapadne Evrope najviše troši na stanovanje, jer su mladi samostalniji.
Druženje i zabava takođe zauzimaju važno mesto u potrošačkoj strukturi.
„To smo znali i bez istraživanja, ali sada je potvrđeno brojkama. Druženje, odnosi sa porodicom i prijateljima su ključni. To su naša deca – iver ne pada daleko od klade“, kaže Premović.
Odnos prema poslu i autoritetu
Kada je reč o zaposlenju, generacija Zed u Srbiji, za razliku od svojih vršnjaka u SAD, ne stavlja platu u prvi plan.
„Kod nas je mnogo važniji balans između posla i privatnog života. Samo 11 odsto kaže da im je posao trenutno u najvišem fokusu, dok oko 35 odsto ističe da im je život prioritet“, navodi Premović.
Fleksibilnost, rad od kuće i mentorstvo ističu se kao ključne vrednosti, uz specifičan odnos prema autoritetu.
„Nije dovoljno da neko ima funkciju da bi imao autoritet. On mora da ga zasluži radom i kredibilitetom“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.
Pogled u budućnost
Kada se govori o generaciji Alfa, koja tek dolazi, Premović procenjuje da će razlike biti još izraženije.
„Mislim da će to biti još oštrija i fokusiranija generacija od Zedovaca. Ali ni tu ne treba povlačiti oštre linije – postoji mnogo sličnosti između generacija, naročito između milenijalaca i generacije Zed“, zaključuje Premović i dodaje da godine ne bi trebalo da budu presudan faktor.
„Ako neko radi nešto bolje i adekvatnije, bez obzira na godine, uvek ima šta da se nauči“, napominje Miljan Premović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
(RTS)