Za sada je sakupio 20 figurica, ali mu nedostaju još četiri, uključujući i Bajersa, da bi upotpunio kolekciju.
„Počeo sam pre dva meseca da skupljam figurice, pogotovo što je krenuo trend i na Tik-toku, i kada sam video da svi kreću da skupljaju, i s obzirom da gledam seriju od četvrte sezone, krenuo sam i ja da skupljam“, objašnjava Vladimir.
Marketinški stručnjak Miljan Premović, ističe da je do ubrzanja ovog trenda došlo zbog tri osnovna faktora.
„Prvi jeste retkost nečega, bilo čega. Drugi jeste društveni status, odnosno društvena pripadnost nečemu – svi su krenuli, pa sam i ja. I treći je identitet. Ugradnja te vrednosti u sopstveni identitet, jer mi danas živimo u ekonomiji identiteta“, napominjer Premović.
U Japanu je prvi put primenjen takozvani holistički model prema kojem pre izbacivanja bilo kog proizvoda na tržište, pravi se serija ili strip, ili bilo kakva priča, pa se tek posle toga pojavljuje proizvod, objašnjava gost Jutarnjeg programa.
Ko su ljudi koji su spremni da izdvoje toliko novca za figuricu
„U Nemačkoj ima 500.000 ljudi koji su kolekcionari kinder jaja. U Americi, kinder jaje ne može da se kupi u obliku prisutnom u Evropi zbog regulative o mešanju hrane i plastike, što dodatno povećava potražnju i cenu. Zamislite da je 0,1% spremno da plati za nešto vrlo retko. To je 500 ljudi.“
U avgustu prošle godine, na primer, zlatni Hari Poter se prodavao za 2.200 evra. Godine 2020. Štrumf, noćni čuvar, dostigao je cenu od 12.000 evra. To su enormne cene za nas koji samo slušamo o tome, ali za kolekcionare, to nije problem.
Slično se dešava i sa umetničkim delima. Pitanje je da li su neka umetnička dela koja danas dostižu astronomske cene imala istu vrednost kada su nastala.
„Dakle, svako umetničko delo dobija vrednost u materijalno-monetarnom smislu, tek kada neko želi da ga kupi. Upitno je čak i ko je bio prvi kupac. Da li je bio poznavalac umetnosti ili je kupio tek tako. Mi danas znamo šta zaista ima kulturno-umetničku vrednost, ali moglo je da se desi i obrnuto, da se to izgubi, da to u nekom trenutku niko ne primeti. Možda je nešto i ostalo van svetskih tokova kulture jer je izgubljeno. Jer u tom trenutku nije bilo zainteresovanih kupaca“, objašnjava Miljan Premović.
Kako kompanije biraju proizvode koji će privući pažnju
Kako bi mogle da predvide da li će proizvod dobro proći na tržištu, kompanije vrše analizu brojnih istraživanja, ne samo specifičnih, vezanih za konkretan proizvod, već opšte ponašanje potrošača, kulturu koja vlada u društvu, kulturu vezanu samo za zabavu, zatim kolekcionarsku zajednicu, napominje marketinški stručnjak.
„Kada se uvide svi ti vektori ponašanja, onda se može doći do zaključka da će nešto biti interesantno da se ponudi. Ne može se nikada biti 100% siguran, ali uz pomoć podataka i pametnog korišćenja podataka možete verovatno da smanjite greške praktično na minimum“, dodaje Premović.
Da li će kolekcija ovih figurica imati veću vrednost za nekoliko godina
U praksi se pokazalo da to nije uvek slučaj. Uglavnom su u pitanju prolazni trendovi, smatra marketinški stručnjak, ali može i da opstane.
Vladimir misli da bi njegova kolekcija možda mogla da vredi mnogo više za nekoliko godina, ali tvrdi da verovatno ne bi bio spreman da je proda.
(RTS)