Sofisticirana aplikacija njujorškog startapa zatim omogućava budućim roditeljima da pregledaju svoje embrione u potrazi za poznatim genima bolesti, stanjima poput autizma i ADHD-a, kao i osobinama poput boje očiju, visine i inteligencije.
Ako izbor „najbolje bebe“ zvuči kao eugenika, onda grešim, kaže osnivač „Nukleusa“, 25-godišnji Kijan Sadegi.
„Ono što je ‘najbolje’ jeste korišćenje ove napredne nauke kako bi se smanjio rizik od bolesti. A ako vas zanima, možete predvideti i nešto poput visine vaše bebe“, kaže on.
Nisu svi, međutim, oduševljeni.
Jedan investitor je napisao da mu od te ideje pripada muka. Američki bihevioralni genetičar Erik Turkajmer opisao je „Nukleus džinomiks“ i konkurentske kompanije za skrining embriona poput „Orkid helt“ (Orchid Health) kao „nove eugeničke kompanije“.
Neka etika sačeka…
Ali najveći problem u ponudi „Nukleusa“, kažu stručnjaci za ljudsku genetiku, nije u tome što je etika upitna, već nauka.
Skrining embriona na ozbiljne genetske ili hromozomske abnormalnosti danas je standardna praksa u klinikama za vantelesnu oplodnju. Tehnika je omogućila parovima s rizikom od naslednih bolesti, poput Hantingtonove ili Tej-Saksove bolesti, da pregledaju embrione i izbegnu prenošenje bolesti na svoju decu.
U Velikoj Britaniji, propisi strogo ograničavaju upotrebu skrininga na takva fatalna ili životno ograničavajuća stanja. U SAD nije tako.
Ono što „Nukleus“ nudi jeste „izbor“ u vezi sa uobičajenim bolestima ili osobinama. A tu, bez obzira na regulative, prediktivna moć genetike posustaje.
Rizik od srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska ili šizofrenije može zavisiti od desetina, stotina ili čak više gena.
Treba li DNK da bude sudbina?
Prošle godine Američki koledž medicinske genetike i genomike zaključio je da poligenski skrining trenutno ne pruža nikakvu dokazanu kliničku korist, niti izvesnost u vezi s tim kako će se geni u embrionu ispoljiti tokom razvoja u odraslu osobu.
Da li „Nukleus džinomiks“ samo pruža budućim roditeljima iluziju izbora?
„O tome vodimo izuzetnu brigu. Između dizajna proizvoda, genetskog savetovanja i priznanja da su ove stvari verovatne po svojoj prirodi. Niko ne želi da DNK bude apsolutna sudbina. Nije, ali čak i da jeste, ne biste to želeli, zar ne? Zato se oslanjamo na tu činjenicu i to objašnjavamo pacijentima“, kaže Sadegi.
Konačan test da li nude pravi izbor ili samo privid izbora biće odluka njihovih korisnika.
A iako je njihova najnovija reklamna kampanja, prema Sadegijevim rečima, dovela do povećanja prodaje za 1.700 odsto, nije mogao da mi kaže da li je ijedan par uspešno koristio njihov servis da „izabere“ bebu.
Ali to ne znači da dizajnirane bebe nisu na horizontu.
Velike baze ljudskih gena stalno rastu, kao i moćne veštačke inteligencije koje mogu da uoče obrasce povezane sa određenim bolestima ili osobinama. Prediktivna sposobnost poligenskih rizik-skora za uobičajene bolesti poput raka dojke ili prostate, po mišljenju nekih naučnika, nije daleko od kliničke relevantnosti.
„Nukleus džinomiks“, kaže Sadegi, pokazuje put napred.
„Kako edukujemo lekare, pacijente i donosioce odluka, oni će početi da razumeju i vide nauku onakvu kakva jeste – moderno sredstvo preventivne medicine“, tvrdi Sadegi.
Ali nudeći „optimizaciju“ za stvari poput visine i inteligencije, „preventivna medicina“ nije sve što prodaju.
(RTS)