Vi i vaše kolege jednom nedeljno volontirate u Verskom dobrotvornom starateljstvu. Tu su kardiolozi, psihijatri, zubari, pravnici... Pomažete ljudima kojima je pomoć preko potrebna.
– Jedanom sam rekao da je Versko dobrotvorno starateljstvo mesto gde se čovek može baviti humanitarnim radom i da humanost podrazumeva, u filozofskom smislu, da svaki čovek koji ima nečega u višku može da dâ, podeli sa drugim, a da pritom ne ošteti sebe.
To je na neki način definicija humanosti. U suprotnom bi to bilo žrtvovanje. Da dajemo nečega što imamo u manjku pa da ostanemo i bez toga, ako ostanemo bez toga to bi bila kategorija žrtvovanja.
Iza humanosti stoji ono što je rekao patrijah Pavle „Budimo ljudi”. Iza te poruke velike patrijaha Pavla stoji čovek. I ovde, iza celokupnog našeg rada stoji čovek preko puta nas i sva je poenta u tom humanom pristupu svakom čoveku koji se nama obrati za pomoć.
Taj humani pristup je i savremeni aspekt savremene psihijatrije, da se što više kroz savremene principe socioterapijskog lečenja ljudi zaravni taj odnos, ta piramida hijerarhijska između lekara i pacijenta, i da se kroz taj humani pristup čoveku najviše pomogne i da sagledamo čoveka koji preko puta sedi.
Ostalo su sve tehnička sredstva i pomagala koja pomažu lekarima u tom humanom pristupu da se što bolje razume i sagleda problematika naših pacijenata. Kada se to sve dovede u neku ravnotežu onda se vidi da ti ljudi nisu toliko drugačiji, i posebni, i bolesni kako se u prvu mah činilo i izgledalo.
Ovde u Verskom dobrotvornom starateljstvu, osim lekara, besplatnog obroka, pravnika, svake nedelje posle liturgije postoje i milosrdne posete. Koliko je to važno i zašto je to važno?
–Važno je da se ljudima koji su u nevolji, koji su na primer u domovima, bilo da li su to starije osobe, da li su to mlađe, da li su to deca i omladina, bilo da su to volonteri koji rade po kliničkim odeljenjima u Urgentnom centru i nekim drugim bolnicama. Njihova pomoć svodi na to da pomažu zdravstvenom osoblju u kupanju, u nezi pacijenata, da se promeni posteljina, da se nahrane oni koji ne mogu sami da se hrane.
Važna je ta podrška, podrška nas zdravih koji imamo dovoljno motivacije, dobre volje i vremena da se posvetimo i da damo podršku onima kojima je ta podrška potrebna.
Da li u ovim savremenim vremenima gde je sve dostupno, da li zaboravljamo da čujemo jedni druge, da se na neki način oslušnemo i posvetimo na taj način koji bi govorio o dobrotoljublju i milosrđu?
– Naša vera pomaže u tome. Srpska pravoslavna crkva je uvek bila na toj liniji da se podsetimo da je ljubav najvažnija. Mi Srbi smo pravoslavni narod i kada dođemo u crkvu, slušamo o raznoraznim našim ispovestima, gresima, radi pričešća, radi što dostojnijeg i časnijeg ispovednja naše svetootačke pravoslavne vere, ali znate, Gospod nije tu da nas kažnjava, on nas uvek daruje svojom ljubavlju. I sve će nam uprostiti, sem ljubavi, ako tog nema s naše strane onda je džabe sve što ostalo radimo.
Ljubav je alfa i omega svakog pojedinca, pogotovo onog koje je u osnovi naše svetootočka pravoslavna vera. Ako nemamo ljubav i ne pokazujemo to prema ljudima, onda svi drugi elementi su manje važni i nebitni.
(RTS)