Počela je kao dete, rekla je, i vremenom se navika proširila toliko da je ispunila skoro svaki raspoloživi sat – kasne noći su se prelivale u rana jutra, san je postepeno istiskivan. Pokušavala bi da prestane i našla bi se kako se vraća u petlju iz koje nije mogla da pobegne. Kako se potreba pojačavala, tako se povećavala i njena patnja: anksioznost, depresija i sve veća opsesija svojim izgledom.
„Želela sam stalno da budem na mreži“, svedočila je mlada žena, pre nego što je porota proglasila kompanije nemarnim i naložila im da joj isplate šest miliona dolara odštete.
Presuda u Kaliforniji i još jedan slučaj u Novom Meksiku u martu označavaju prekretnicu u dugogodišnjim naporima da se kompanije iz Silicijumske doline pozovu na odgovornost za proizvode za koje kritičari kažu da su napravljeni da budu zavisni kao duvan ili kockanje.
Sud potvrdio ono što nauka odavno zna
Nauka se kretala paralelno sa priznanjem suda. Sve veći broj istraživanja povezuje intenzivno korišćenje društvenih medija ne samo sa pogoršanjem mentalnog zdravlja već i sa merljivim kognitivnim efektima – na pažnju, pamćenje i koncentraciju – koji u nekim studijama podsećaju na ubrzano starenje.
Nauka takođe ukazuje da imamo više kontrole nego što mislimo kada je u pitanju preokretanje ove štete, a rešenje je iznenađujuće jednostavno: Napravite pauzu.
Dve nedelje bez interneta – veliki efekat
Prosečan Amerikanac, prema anketama, provodi otprilike četiri i po do pet sati dnevno na telefonu i čak i ako neko koristi telefon manje od dva do tri sata dnevno, to i dalje iznosi jedan i po mesec godišnje bez rada na bilo čemu drugom.
„Svi mi imamo donekle nezdrav odnos sa svojim telefonima“, navodi Kostadin Kušlev, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Džordžtaun.
„Digitalni detoksi“ mogu zvučati kao prolazni trend. Ali u jednoj od najvećih studija do sada, objavljenoj u PNAS Nexus-u, u kojoj je učestvovalo više od 467 učesnika prosečne starosti od 32 godine, čak je i kratko vreme provedeno na digitalnom detoksu dalo zapanjujuće rezultate – efikasno je izbrisalo deceniju kognitivnog pada povezanog sa starenjem.
Noa Kastelo, vanredni profesor na Poslovnom fakultetu Univerziteta Alberta, rekao je da je studija proistekla iz njegovog sopstvenog iskustva. Sada tridesetpetogodišnjak, Kostelo je prvi pametni telefon dobio kada je krenuo na studije i svestan je kako to uticalo na njegovo vreme: „Ove tehnologije mogu ometati aktivnosti koje su inače bile zanimljive, poput večere sa prijateljima.“
Tokom 14 dana, učesnici su koristili komercijalno dostupnu aplikaciju, Fridom (Freedom), da bi blokirali pristup internetu na svojim telefonima. I dalje su im bili dozvoljeni pozivi i poruke, što je u suštini pretvorilo pametni telefon u „glupi“ telefon.
Njihovo vreme provedeno na mreži smanjeno je sa 314 minuta na 161 minut, a do kraja perioda učesnici su imali poboljšanja u održivoj pažnji, mentalnom zdravlju, kao i samoproceni blagostanja.
Poboljšanje održive pažnje bilo je otprilike iste veličine kao i 10 godina opadanja povezanog sa starenjem, primetili su istraživači, a efekat intervencije na simptome depresije bio je veći nego kod antidepresiva i sličan onom kod kognitivno-bihejvioralne terapije.
Efekti i kod onih koji „prekrše pravila“
Ali dve stvari su mnogo više iznenadile Kastela i Kušleva, koautora studije: Čak su i oni ljudi koji su varali i kršili pravila nakon nekoliko dana izgleda imali pozitivne efekte od prekida; a u izveštajima nakon dve nedelje, mnogi ljudi su izjavili da su pozitivni efekti trajali.
„Dakle, ne morate nužno da se ograničavate zauvek. Čak i delimična digitalna detoksikacija, čak i na nekoliko dana, izgleda da deluje“, napominje Kušlev.
Zašto su telefoni „opasniji“ od računara
Istraživači prave razliku između korišćenja interneta na telefonima i računarima, pri čemu su telefoni mnogo gori od računara. Kušlev je rekao da je korišćenje telefona „kompulzivnije i bezumnije“. Sa telefonom, ljudi mogu biti na društvenim mrežama dok šetaju, gledaju film ili razgovaraju sa nekim i tako dalje.
To u osnovi prekida sve druge aktivnosti. U svim tim slučajevima, istraživači su otkrili da dok ste na telefonu, ne obraćate toliko pažnje na društvenu aktivnost koju obavljate i manje uživate u njoj.
„Čak i malo ometanja tokom tih aktivnosti smanjuje ono što ste mogli da doživite u emocionalnom kvalitetu iskustva — donoseći manje zadovoljavajuće razgovore, manje zadovoljavajuće odnose“, ističe Kušlev.
Kompanije uzvraćaju žalbama
U slučaju žene koja je tužila „Metu“ i „Jutjub“, porotnici su doneli presudu protiv kompanija sa 10 glasova za i dva protiv, nakon što su se danima borili sa dokazima.
Nakon toga, „Meta“ se odmah zavetovala da će se žaliti na obe presude. Kompanija je saopštila da preduzima korake kako bi zaštitila mlade korisnike svojih sistema i negirala je optužbe. Portparol „Jutjuba“ je slično rekao da će se žaliti, rekavši da je to „odgovorno izgrađena striming platforma, a ne sajt društvenih medija“.
Problem „Zlatokosa“– nije isto za sve
Istraživanje digitalnih detoksikacija i kako ih definisati još uvek je u ranoj fazi, što postavlja pitanja o tome da li bi ciljaniji pristupi – blokiranje društvenih medija samo na nekoliko sati ili ograničavanje mobilnog interneta u određeno doba dana ili danima u nedelji – mogli biti podjednako efikasni.
U novembru, studija Harvarda objavljena u časopisu JAMA Network Open, sprovedena na skoro 400 ljudi, otkrila je da čak i kratka pauza može napraviti merljivu razliku: Nakon samo jedne nedelje smanjene upotrebe pametnih telefona, učesnici su prijavili pad anksioznosti (16,1%), depresije (24,8%) i nesanice (14,5%). Drugi eksperimenti ukazuju u istom pravcu – bilo da se radi o smanjenju korišćenja društvenih medija za sat vremena dnevno tokom jedne nedelje ili o ukidanju samo Fejsbuka i Instagrama.
Rastuća zabrinutost zbog efekata društvenih medija navela je neke vlade da uvedu ograničenja mladim korisnicima – Australija je, na primer, ograničila pristup deci i tinejdžerima, a slični predlozi pojavili su se u delovima Evrope i Sjedinjenih Država.
Ali Džon Torus, vanredni profesor i psihijatar na Medicinskom fakultetu Harvard i glavni autor studije JAMA Network Open, rekao je da istraživanje ukazuje na nijansiraniju stvarnost: Nisu svi pogođeni na isti način.
Centralni izazov, rekao je on, jeste identifikovanje ko je najranjiviji – i zašto.
Tokom protekle decenije, dodao je Torus, dokazi su počeli da liče na problem „Zlatokosa“.
„Za neke ljude, njihova upotreba je previše ili premalo, a za druge je baš kako treba. Veoma je važno identifikovati kome to šteti“, rekao je Torus, koji takođe rukovodi odeljenjem za digitalnu psihijatriju u Medicinskom centru Bet Izrael Dikones.
Nova istraživanja i globalna pitanja
Među grupama koje on i njegov tim proučavaju su oni koji su skloniji onome što su naučnici nazvali „društvenim poređenjem“ ili procenjivanju sebe u odnosu na druge – posebno po izgledu – i zbog toga se osećaju gore; oni čiji je san poremećen; i oni koji se okreću internetu kako bi nadoknadili nedostatak povezanosti u svojim oflajn životima.
Veća studija – koja obuhvata više od 8.000 učesnika iz 23 zemlje – je sada u toku. Predvodi je Stiven Ratje, budući asistent profesora računarstva na Univerzitetu Karnegi Melon, a delimično je finansirala Nacionalna naučna fondacija. U njoj se od učesnika traži da ograniče korišćenje Tik-toka, Instagrama, Iksa i Fejsbuka na ne više od pet minuta po aplikaciji dnevno tokom dve nedelje. Prikupljanje podataka nastaviće se do septembra, a rezultati se očekuju početkom sledeće godine.
Jedno pitanje na koje studija ima za cilj da odgovori jeste da li je obrazac primećen u ranijim istraživanjima važan: da Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje doživljavaju ozbiljnije negativne efekte od korišćenja pametnih telefona.
Ratje je oprezan u objašnjavanju zašto. Jedna mogućnost, napominje, je kulturna – život u veoma individualističkim, perfekcionističkim društvima može pojačati psihološki danak. Ta ideja se poklapa sa širim istraživanjem koje pokazuje da su anksiozni poremećaji češći u zemljama sa visokim prihodima nego u zemljama sa nižim prihodima.
„To ukazuje na nešto o nivoima stresa na tim mestima – koliko su konkurentni. Ali na kraju krajeva, to je i dalje velika misterija“, zaključuje Ratje.
(RTS)