Postoje trenuci kada je razvoj događaja takav da nas potpuno preplavi. Bilo da je u pitanju neumoljivi ciklus loših vesti i seizmičkih promena koje se dešavaju širom sveta, tragedija kod kuće ili svakodnevni pritisak da držite glavu iznad vode, neizvesnost koja dolazi u takvim trenucima čini nas anksioznim i pod stresom.
U takvim trenucima možemo pribeći nekim od saveta koji su naučno potkrepljeni poslednjih godina o suočavanju sa nedaćama, predlaže Bi-Bi-Si.
Označite neizrecive emocije
Reči koje izgovarate mogu snažno oblikovati vaš unutrašnji život. Višestruke studije su, na primer, otkrile da korišćenje preciznijih termina za opisivanje onoga što osećamo može pomoći da se nosite sa životom. Umesto da jednostavno kažete da ste „pod stresom“, na primer, možete identifikovati frustraciju, anksioznost, brigu ili egzistencijalni očaj.
Ova sposobnost razlikovanja različitih osećanja poznata je kao „emocionalna granularnost“ – i može doneti koristi i fizičkom i mentalnom zdravlju.
Neki naučnici veruju da bismo čak mogli imati koristi od učenja o načinima na koje druge kulture nazivaju svoja osećanja, od kojih mnoga nemaju direktan prevod na naš jezik. Uzmimo, na primer, finski koncept ‘sisu’, koji je neka vrsta „izvanredne odlučnosti u suočavanju sa nedaćama“.
Pretvorite anksioznost u svoju korist
Reč „anksioznost“ potiče od drevnih latinskih i grčkih reči za „gušenje“ i „nelagodnost“. Svako ko je doživeo napad anksioznosti lako može da vidi zašto. Stoga, može delovati neverovatno da bi to iskustvo moglo biti korisno za nas.
Ali upravo istraživanja ukazuju da je to moguće. Osim ekstremnog, iscrpljujućeg stanja koje prati anksiozne poremećaje – koji su prepoznati poremećaji mentalnog zdravlja – emocija anksioznosti može poslužiti kao izvor motivacije koji aktivira našu želju za nagradom i društvenom povezanošću.
Kada smo anksiozni, takođe smo kreativniji i inovativniji. Naš mozak reaguje sa većim fokusom i efikasnošću. To nas može dovesti do veće produktivnosti, ali potrebna je promena načina razmišljanja.
Umesto da anksioznost posmatrate kao poziv u pomoć koji morate eliminisati, pokušajte da je posmatrate kao komunikaciju važnih informacija i sredstvo pripreme. Ljudi koji su naučeni da svoju anksioznost smatraju signalom da su spremni da se suoče sa izazovom, a ne znakom nevolje, bolje se ponašaju pod pritiskom, na primer.
Neke od tehnika koje mogu pomoći da se anksioznost pretvori u pozitivnu silu uključuju pristupanje njenom izvoru sa radoznalošću i korišćenje istog za postavljanje korisnih ciljeva. Glumci, na primer, koriste ovu strategiju kako bi se lakše nosili sa nervozom, a istraživanja takođe pokazuju da može pomoći kod teških ispita ili javnog nastupa.
Dugoročno gledano, može pomoći i u smanjenju rizika od sagorevanja.
Naučite da brinete konstruktivno
Pošto se naše brige obično fokusiraju na budućnost, a ne na prošlost, one se mogu koristiti i da usmerimo našu pažnju na pripremu i rešavanje problema. Takođe nas mogu motivisati da preduzmemo akciju.
Istraživanja su pokazala da briga može pomoći u svemu, od bolje pripremljenosti za šumske požare do pokušaja da prestanemo sa pušenjem. A kada je briga o nečemu oko čega ne možete mnogo da uradite, razumevanje ovog nedostatka opcija može pomoći da se ona ublaži.
Popravite raspoloženje knjigom, muzikom ili okruženjem
Prava knjiga može promeniti vaš život na bolje. Može vas odvesti na potpuno drugo mesto jednostavnim otvaranjem njenih stranica – u druge zemlje ili čak druge svetove.
Ljudi koji redovno čitaju iz zadovoljstva, kako pokazuju istraživanja, manje su pod stresom, depresivni i usamljeni, a istovremeno su društveno povezaniji i samopouzdaniji.
Takođe je važno pažljivo birati – čitanje pogrešne knjige u pogrešno vreme može na kraju učiniti da se osećate još gore.
A ako nemate vremena da otvorite knjigu, pokušajte da pustite jednu od svojih omiljenih pesama – muzika ima sposobnost da pokreće naše emocije i može imati trenutni uticaj na raspoloženje.
Ponovo, budite oprezni jer, dok vas prava vrsta muzike može učiniti da se bolje osećate, pogrešna vrsta vas čak može navesti da radite loše stvari. Pronađite šta vam odgovara.
Pažljivo negovanje vašeg okruženja, okruživanjem biljkama ili čak samo slikama zelenih površina, ili pregledavanjem fotografija voljenih osoba, takođe je pokazalo da pravi razliku.
Pogledajte horor film
Straše scene koje nas teraju da poskočimo u stolici, zombiji i sablasne figure koje vrebaju u senci možda ne zvuče kao pravi protivotrov kada se već osećate na ivici. Ali gledanje horor filma može „biti melem za naše brige“.
Gledanje strašnog filma iz sigurnosti sofe služi kao vrsta igre. Pruža nam način da istražimo opasne situacije, mentalno nas pripremajući za pretnje sa kojima bismo mogli da susretnemo u stvarnom svetu. Istraživanja pokazuju da se ljubitelji strašnih priča bolje nose sa teškim vremenima i doživljavaju smanjenu anksioznost u svakodnevnom životu.
Dakle, bez obzira da li uživate u zujanju jezivog horora ili više volite da se sakrijete iza jastuka – zapamtite da je to vežba za deo vašeg mozga koji ublažava stres u stresnim vremenima.
„Lista zahvalnosti“
Neki od najboljih saveta vremenom postaju toliko popularni da postaju izlizane fraze, a „lista zahvalnosti“ ili „tri dobre stvari“ su jedan od tih, mada su naučno jako dobro potkrepljeni.
Koncept je isti: odvojiti trenutak uveče da zapišete tri dobre stvari koje su vam se dogodile tokom dana. To je mali, ali pozitivan korak koji može imati snažne efekte.
Ove liste čak ne moraju biti događaji koji menjaju život, poput unapređenja ili polaganja ispita – to može biti nešto svakodnevno poput susreta sa dobrim prijateljem.
Prepoznajte šta možete, a šta ne možete da kontrolišete
Kada živimo u neizvesnim vremenima, možemo se obratiti drevnim filozofima za savet koji se i danas čini relevantnim i korisnim. Epiktet, rođen oko 55. godine nove ere, živeo je život pun nedaća i doživeo političke previranja. Ova rana iskustva oblikovala su njegova kasnija filozofska učenja u školi stoicizma.
Naš glavni zadatak u životu, naveo je, jeste da napravimo razliku između onoga što možemo kontrolisati, naših misli, izbora i postupaka – i onoga što ne možemo. Stoici su tvrdili da veliki deo naše patnje dolazi od otpora neizbežnom ili polaganja naših nada u ishode koji nikada nisu u potpunosti pod našom kontrolom.
Ako prepoznamo da su promene i nedaće očekivane i da možemo učiti iz svakog teškog događaja koji doživimo – rata, pandemije, zdravstvenih ili finansijskih poteškoća – bićemo jači zbog toga.
Iskoristite nadu na pravi način
Neki stručnjaci veruju da nadanje da će stvari biti bolje daje ljudima izgovore da se povuku od onoga što je neizvesno i zastrašujuće oko njih, a da ništa ne preduzmu povodom toga.
Umesto da polažemo nade u druge ili čekamo pozitivne vesti, nada je najefikasnija kada je povezana sa delovanjem, kako našim sopstvenim, tako i zajedno sa drugima.
Psiholozi, zapravo, veruju da nada proizilazi i iz lično utvrđenih ciljeva i iz putovanja ka njihovom dostizanju.
Kako razgovarati sa decom o nedaćama
Mračna vremena ne pogađaju samo nas. Ona mogu uticati i na naše voljene, a posebno na decu.
Ipak, istraživanje pokazuje da razgovor sa decom o traumatičnim iskustvima može biti veoma težak, a način na koji to radimo može napraviti ogromnu razliku u njihovoj dobrobiti. Način na koji staratelj razgovara sa svojim detetom može čak oblikovati njihova sećanja i ponašanje, što bi im moglo pomoći da više razmišljaju o postupcima bez iskazivanja agresije.
U jednoj studiji, tim je otkrio da su roditelji koji su tokom razgovora o iskustvima svog deteta postavljali više pitanja pomogli u poboljšanju pažnje i samokontrole dece. Ovo se naziva „emocionalni koučing“ i uključuje identifikovanje i validiranje osećanja, otvorenu diskusiju o njima i vođenje dece ka zdravim strategijama suočavanja.
Isti proces je pomogao u ublažavanju efekata stresa tokom pandemije. Priznavanje onoga kroz šta je dete prošlo takođe je važno – i moglo bi im pomoći da se bolje nose sa stresom, kao i da ih opremi širim emocionalnim veštinama.
(RTS)