„Zakoni u Srbiji uređuju odnose između roditelja u situacijama razvoda i perioda nakon toga. U poslednje vreme se beleži 30 odsto visokokonfliktnih razvoda, a u praksi je situacija mnogo drugačija. Dešavaju se situacije koje ne možemo da rešima ni kao roditelji, ni kao sistem socijalne i pravne zaštite“, navodi Dejan Pavlović iz Centra ravnopravnog roditeljstva.
Zapravo, postoje, kako kaže, tri grane koje prave taj problem – roditelji, nerešavanje u okviru sistema i društvo gde postoje određene predrasude i tradicionalna razmišljanja koja dovode do pojačavanja sukoba i razlika u visokokonfliktnim razvodima.
Procenu šta je najbolji interes deteta u razvodu procenjuju socijalni radnici, psiholozi i pedagozi.
„Oni procenjuju i kada roditelji mogu i kada ne mogu da se dogovore. I kada je u pitanju sporazumni razvod, Centar za socijalni rad procenjuje da li je takav sporazum u najboljem interesu deteta. Sa druge strane, isto radi i kada supružnici ne mogu da se dogovore, a to nije nimalo lako“, ističe Sandra Perić iz Komore socijalne zaštite.
Najpre se procenjuju potrebe deteta – zdravstvene, obrazovne, individualne. Osim toga, procenjuju se i sposobnosti roditelja (i oca i majke) da odgovore na te potrebe, odnosno da li su sposobni da pruže negu i obezbede bezbednost, na koji način postavljaju granice…
Na kraju, vrši se i procena celokupnih porodičnih okolnosti i šira zajednica u kojoj porodica živi. Ako roditelj radi, ko će čuvati dete, da li imaju podršku šire porodice. Ulogu igra i materijalni položaj, ali daleko od presudne, važno je da dete živi u higijenskom okruženju, da ima svoj prostor…
Dobar razvod bolji od lošeg braka
Najveće posledice svakako ostavlja sukob između roditelja, koji često ne primećuju šta rade deci kada se svađaju, ucenjuju i na druge načine nedolično ponašaju. Tu se vidi neuviđanje uloge jednog i drugog roditelja u odgajanju dece.
„Onda se javljaju situacije da dete ostane sa jednim roditeljem, da popusti u školi, sklono je problematičnom ponašanju. Istraživanja pokazuju da kada postoji učešće oba roditelja, takva ponašanja se drastično smanjuju i približno je onome kada je cela porodica“, kaže Dejan Pavlović.
Crni i beli labud
Stručnjak Dragan Vulević skrenuo je pažnju da roditelji često ne shvataju da oni mogu da se razvedu kao partneri, ali ne i kao roditelji i da će ceo život biti roditelji tom detetu.
Glavni motivi koji se pojavljuju su u razvodnim i postrazvodnim konfliktima su uglavnom osveta, imovinska pitanja i dokazivanje ko je „crni, a ko beli labud“.
„Ta igra crnog i belog labuda, gde ja dokazujem da sam beli labud, odmah vas boji u crno. Tu onda nema bilo kakvog razumevanja između roditelja“, dodaje Vulević.
Sistem socijalne i porodične pravne zaštite može da savetima ukazuje roditeljima na njihovo štetno ponašanje. Postoje i formalno, pravne mogućnosti – nadzor nad vršenjem roditeljskg prava i upućivanje u specijalizovanu ustanovu za savetovanje.
„Taj korektivni način ima vrlo malo uspeha. Čini mi se da je najveći problem tamo gde jedan roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo ne dozvoljava drugom roditelju da zadovolji pravo deteta da se viđa sa tim roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo“, ističe Vulević.
Partneri nisu, ali jesu roditelji
Uloga Centra za socijalni rad je, suštinski, da stalno podseća roditelje da razdvoje partnerski odnos od roditeljskih relacija.
„To svakako nije lako. Razvod predstavlja jedan od najvećih stresova u životu. Menja se ceo život, okruženje. Sa time i odnos i uloga prema detetu. Zbog svega toga je roditeljima veoma teško da razdvoje to“, objašnjava Sandra Perić.
Zato je uloga Centra da stalno vraća bivše supružnike na roditeljske uloge i da ih suoči sa tim kakve posledice njihovo ponašanje ima po zdravlje, dobrobit i bezbednost dece.
Nažalost, konflikti su često na korak ili prelaze u različite oblike nasilja koje trpe i deca i roditelji.
„Često roditelji kažu da se svađaju da ih deca ne čuju. Ako mislite da deca ne osete to, grdno se varate, jer osećaju emocije svojih roditelja koji su zbog takvog odnosa sprečeni i onemogućeni da detetu pruže sve što treba“, navodi Perićeva.
(RTS)