Španija će ponovo pokušati da predloži da se u Evropskoj uniji ukine pomeranje kazaljki od 2026. godine. Kako je istakao španski premijer Pedro Sančez, to je „zastarela praksa“ koja „više ne pruža uštedu energije“ i „izaziva nelagodnost i negativne efekte po zdravlje“.
U svim anketama sprovedenim u Španiji i celoj Evropi, većina je protiv letnjeg i zimskog računanja vremena, napomenuo je Sančez. Međutim u izjavama premijera nije jasno koju od vremenskih zona bi zadržala Španija.
Letnje računanje vremena završava se predstojećeg vikenda, u noći između 25. i 26. oktobra, kada će se kazaljke pomeriti za jedan sat unazad.
Građani Evropske unije su se još 2018. godine izjasnili da su za ukidanje promene vremena – više od 80 odsto od 4,6 miliona učesnika ankete izjasnilo se pozitivno. I Evropski parlament je velikom većinom podržao predlog. Ali još uvek se čeka odobrenje 27 država članica Evropske unije koje od 2018. godine uopšte nisu razmatrale taj predlog.
Specifična pozicija Španije
Španija je koristila Griničko srednje vreme pre Drugog svetskog rata (osim na Kanarskim ostrvima). Međutim, vremenska zona je promenjena u srednjoevropsko vreme 1940. godine i ostala je takva od tada, što znači da nijedan deo Španije ne koristi „prirodnu“ vremensku zonu na koju bi ukazivao geografski položaj prema sistemu koordinisanih vremenskih zona.
Na primer, u La Korunji na severozapadu Španije, za vreme solisticija, leti sunce izlazi u 6.53, a zalazi u 22.19, a trebalo bi da bude 5.53 i 21.19, a zimi izlazak sunca je u 9.03, a zalazak u 18.01, dok bi trebalo da bude 8.03 i 17.01.
Godine 1940, Fransisko Franko je promenio vremensku zonu za jedan sat unapred u noći između 16. i 17. marta 1940. godine. Ovo je postalo trajno 1942. godine kako bi se uskladilo sa Evropom koju je okupirala Nemačka. U to vreme se smatralo da je to privremena ratna odluka koja će biti opozvana nekoliko godina kasnije, ali do opoziva nikada nije došlo.
Nekoliko zapadnoevropskih zemalja, pored Španije, uključujući Francusku, Belgiju i Holandiju, ostalo je na nemačkom vremenu posle rata.
Neprirodan dnevni ritam
Neki aktivisti smatraju da neusklađenost sa solarnim vremenom u Španiji uzrokuje neprirodni dnevni raspored njenim stanovnicima. Veruju da relativno kasni izlasci i zalasci sunca pomeraju prosečan dan Španaca kasnije nego što bi inače bio, i da bi povratak u prvobitnu vremensku zonu pomogao u povećanju produktivnosti i boljem uravnoteženju porodičnog i radnog ritma.
Međutim, ima i naučnika, poput Horhea Mire sa Univerziteta u Santijago de Komposteli, koji se protive promeni vremenske zone jer će se početak radnog dana pomeriti za jedan sat unazad kako bi se uskladio sa solarnim vremenom, što neće rezultirati neto efektom na duži rok. Plaše se poremećaja na kraći rok dok se Španci aklimatizuju na griničko vreme.
U Galiciji, najzapadnijem regionu kopnene Španije, razlika između zvaničnog lokalnog vremena i srednjeg solarnog vremena je oko dva i po sata tokom letnjeg računanja vremena. Bilo je političkih pritiska da se zvanično vreme promeni tako da, kao u Portugalu, bude jedan sat ispred zonskog standardnog vremena.
To bi podrazumevalo prelazak na Zapadnoevropsko vreme, kao u Portugaliji, sa kojim deli istu geografsku dužinu. Na primer, u Vigu (koji se nalazi 35 vremenskih minuta zapadno od Griniča) podne je oko 13:40, a zalazak sunca je oko 21:15 po lokalnom vremenu, dok je na Menorki (jednom od Balearskih ostrva) zalazak sunca oko 20.20.
Španija se graniči sa četiri zemlje: Portugalom, Francuskom, Andorom i Marokom; kao i sa britanskom prekomorskom teritorijom Gibraltar. Pošto Portugal, za razliku od Španije, koristi Zapadnoevropsko vreme (UTC±00:00 i +01:00 tokom leta), satove je potrebno podesiti jedan sat ranije nakon prelaska granice iz Španije u Portugal.
Kada smo počeli da pomeramo sat
Sezonsko pomeranje sata prvi put je uvedeno u Evropi tokom Prvog svetskog rata u pokušaju da se uštedi ugalj, ali je napušteno nakon završetka sukoba. Slično razmišljanje podstaklo je većinu zemalja da ponovo uvede ovu šemu tokom Drugog svetskog rata i kao odgovor na globalnu naftnu krizu sedamdesetih.
Godine 1980. tadašnja Evropska zajednica je izdala svoju prvu direktivu o zimskom i letnjem računanju vremena kako bi osigurale da sve članice poštuju praksu i da prelaze na isto vreme, dva puta godišnje. Trenutna pravila EU, koja su na snazi od 2001. godine, nalažu da zemlje članice EU pomeraju svoje satove unapred jedan sat u jedan sat ujutro poslednje nedelje u martu i vraćaju ih jedan sat unazad poslednje nedelje u oktobru.
(RTS)