Još neposrednije, 85 odsto smatra da će njihov budući prihod biti negativno pogođen VI, a 39 odsto tvrdi da su već pretrpeli finansijsku štetu.
Trejsi Ševalije, autorka bestselera Devojka sa bisernom minđušom i Ostrvo stakla, deli tu zabrinutost.
„Brinem da će industrija knjiga, vođena uglavnom profitom, biti u iskušenju da sve više koristi VI za pisanje knjiga“, rekla je u odgovoru na upitnik.
„Ako je jeftinije proizvoditi romane pomoću VI (bez honorara i autorskih naknada, brža proizvodnja, zadržavanje autorskih prava), izdavači će gotovo neizbežno birati da ih objavljuju.
A ako su jeftiniji od knjiga koje su ‘ljudski’ pisane, čitaoci će verovatno kupovati njih, baš kao što kupujemo mašinski pletene džempere umesto skupljih ručno pletenih“, istakla je Ševalije.
Zašto su pisci toliko zabrinuti
Centar za tehnologiju i demokratiju Univerziteta Kembridž ispitao je 258 objavljenih romanopisaca i 74 stručnjaka iz izdavačke industrije o tome kako se VI posmatra i koristi u svetu britanske proze.
Pored egzistencijalnog straha od potpune zamene romana, mnogi autori su prijavili gubitak prihoda zbog VI, što pripisuju „konkurenciji VI-generisanih knjiga i gubitku poslova koji obezbeđuju dodatne prihode, kao što je kopirajting“.
Neki ispitanici su naveli da su pronašli „jeftine VI-generisane imitacije“ svojih knjiga, kao i knjige „napisane pod njihovim imenom, a koje oni nisu napisali“.
Prošle godine, Autorska gilda upozorila je da „sve veći pristup VI uzrokuje novi talas niskokvalitetnih lažnih ‘knjiga’ na Amazonu“, što je navelo platformu „Kindle Direct Publishing“ da ograniči broj dnevnih objava kako bi suzbila priliv VI generisanih naslova.
Medijalni prihod romanopisaca trenutno je 7.000 funti godišnje u Britaniji, a mnogi spajaju kraj s krajem radeći srodne poslove kao što su naracija audioknjiga ili kopirajting.
Autori strahuju da VI već potiskuje ove poslove, iako je za to dostavljeno malo dokaza, koji se nisu mogli nezavisno proveriti. Autorska prava su takođe veliki izvor brige: 59 odsto romanopisaca kaže da zna da je njihov rad korišćen za obučavanje VI modela.
Od njih, 99 odsto navodi da nije dalo dozvolu, a niko za tu upotrebu nije dobilo nikakvu naknadu.
Ranije ove godine, VI kompanija „Antropik“ pristala je da plati autorima 1,5 milijardi dolara kako bi rešila tužbu u kojoj se tvrdilo da je firma ukrala njihova dela.
Sudija u tom slučaju je utvrdio da je „Antropik“ preuzeo više od sedam miliona digitalnih kopija knjiga za koje je „znao da su piratske“ i naložio firmi da autorima isplati odštetu.
Međutim, po pitanju autorskih prava sudija se svrstao na stranu „Antropika“, rekavši da VI model funkcioniše na način sličan čoveku koji čita knjigu kako bi ga inspirisala za novi rad, a ne tako da jednostavno kopira sadržaj.
(RTS)