Verovatno je to bilo samo blisko muško prijateljstvo. Da li su Aleksandar Veliki i njegov bliski savetnik i telohranitelj Hefestion zaista delili postelju – o tome se istoričari ni danas ne slažu. Sigurno je, međutim, da je u Aleksandrovo vreme, u četvrtom veku pre nove ere, istopolni odnos bio uobičajen. Istorijski je potvrđeno i da su Aleksandar i Hefestion zajedno učestvovali u velikim vojnim pohodima makedonskog kralja.
Navodi da je Aleksandar smrt prijatelja oplakivao toliko duboko da ga je posthumno proglasio polubogom, zabranio sve svečanosti u carstvu, u svojoj tuzi pobio čitavo jedno pleme i naredio mučenje i pogubljenje Hefestionovog ličnog lekara – pojavljuju se u spisima antičkih hroničara, ali istorijski nisu potvrđeni.
Kleopatra i Cezar: Afera i politička dobit za obe strane
Godine 48. pre nove ere Kleopatra i njen brat Ptolemej vode borbu za vlast u Egiptu, koja prerasta u ogorčeni građanski rat. Kleopatra traži pomoć iz Rima. Rimskog vojskovođu Julija Cezara osvaja šarmom i lepotom. Cezar prihvata, jer mu, pored veze sa najlepšom i najmoćnijom ženom antike, savez sa Egiptom donosi i političku korist: kroz taj savez može da učvrsti svoj položaj u istočnom Mediteranu.
Sa svojom vojskom okončava građanski rat u Egiptu u korist Kleopatre. Ptolemej, gle čuda, doživljava smrtonosnu nesreću. Cezar živi sa Kleopatrom u Rimu. Njegova bliska veza sa egzotičnom kraljicom izaziva pažnju, ali mnogi Rimljani prepoznaju i političku korist te afere. Afera se završava Cezarovim ubistvom 44. godine pre nove ere. Kleopatra potom započinje još jednu ljubavnu vezu u Rimu, koja će imati jednako snažne političke posledice, ali to je već druga priča.
Heloiza i Abelard: Najčuveniji ljubavni par srednjeg veka
Dvanaesti vek: četrdesetogodišnji Pjer Abelard važi za najpametnijeg učenjaka u Evropi, a osamnaestogodišnja Heloiza za najlepšu devojku u Parizu. Abelard želi da osvoji mladu lepoticu, ali mora da pridobije njenog ujaka i staratelja, prvosveštenika Fulbera.
Počinje da joj daje privatne časove. Abelard Heloizu ne podučava samo nauci, već i ljubavi, a ona toliko napreduje da se on time hvali pred studentima. Ubrzo ceo Pariz zna za njihovu vezu – a Fulber saznaje poslednji.
Kada se Fulberov bes stišao, on i Abelard postižu dogovor: hitno venčanje sa Heloizom. Brak treba da ostane tajna, uloga supruga mogla bi da naruši Abelardov ugled svojevrsne „zvezde“ među srednjovekovnim učenjacima. S tim se slaže i Heloiza. Međutim, kada je Fulber ipak obelodanio planove o venčanju, Abelard iznervirano šalje Heloizu u manastir.
Fulber ponovo besni, smatrajući to pokušajem da Abelard izbegne bračne obaveze. Naređuje da se grešni profesor kastrira. Abelard se potom i sam povlači u manastir, a sa Heloizom ostaje duboko povezan do kraja života.
Ana Bolen i Henri VIII: Ljubav i pogubljenje
Godine 1527. engleski kralj Henri VIII oženjen je Katarinom Aragonskom. Međutim, ona mu ne može roditi sina, a kralja sve više privlači mlada dvorska dama Ana Bolen. Obasipa je strastvenim ljubavnim pismima, ali Ana mu jasno stavlja do znanja da među njima neće biti ničega bez braka.
Henri je toliko opčinjen njom da raskida sa Rimokatoličkom crkvom kako bi se razveo od Katarine i oženio Anom. Ali ni Ana mu ne donosi muškog naslednika. Njihov odnos se pogoršava, a Henriju javljaju da Ana ima aferu. On naređuje da se njegova nekadašnja miljenica zatvori u londonski Tauer.
Proglašena je krivom za veleizdaju i pogubljena 19. maja 1536. godine. Hiljade ljudi posmatra kako dželat mačem odseca glavu Ani Bolen. Henri nije među njima. Oženiće se još četiri puta, a i petoj supruzi će zbog preljube odrubiti glavu.
Šah Džahan i Mumtaz Mahal: Svetsko čudo kao dokaz ljubavi
Bila je to ljubav na prvi pogled kada su se 1607. godine upoznali petnaestogodišnji princ Huram, budući mogulski vladar Šah Džahan, i godinu dana mlađa Arjumand Banu Begum. Pet godina kasnije su se venčali. Arjumand dobija ime Mumtaz Mahal – „dragulj palate“ – i postaje njegova najvoljenija supruga.
Prati ga na svim putovanjima i rađa mu 14 dece. Posle poslednjeg porođaja umire od krvarenja. Na samrti od njega traži grobnicu tako veliku i veličanstvenu kakvu svet još nije video.
Udovac, kome je brada navodno preko noći osedela, u indijskoj Agri podiže mauzolej koji treba da postane najsavršenije zdanje čovečanstva. Tadž Mahal i danas blista u najsvetlijem belom mermeru.
Gertruda Stajn i Alis B. Toklas: Lezbejski boemski par
U salonu američke Jevrejke Gertrude Stajn u Parizu okuplja se elita avangardne umetničke scene. Stajn ima novac, ona je spisateljica i kolekcionarka umetnina sa istančanim osećajem za nove pravce. Na zidovima vise dela Gogena, Pikasa, Delakroa.
Tu dolaze i Ernest Hemingvej i T. S. Eliot. U pozadini deluje i radi žena koja je Gertrudina velika ljubav, spisateljica Alis B. Toklas.
Upoznale su se i zaljubile 1907. godine. Ali Alis nije bila samo Gertrudina ljubavnica, već i njena kuvarica, sekretarica, muza, urednica i kritičarka. Zajedno su živele skoro 40 godina, sve do Gertrudine smrti 1946. godine. Alis ju je nadživela 21 godinu.
Sahranjena je u Parizu pored Gertrude; njeno ime je zlatnim slovima upisano na poleđini nadgrobnog spomenika Gertrude Stajn.
Boni i Klajd: Poljupci i meci
Boni Parker (1910–1934) i Klajd Berou (1909–1934) su se upoznali 1930. godine u Teksasu. Oboje su odrasli u siromaštvu, sanjaju bolji život i do njega pokušavaju da dođu kriminalom.
Klajd više puta završava u zatvoru, a Boni ga čeka – pune dve godine. Kada konačno izađe, zajedno kreću u seriju pljački u više američkih saveznih država. Pljačkaju prodavnice, benzinske pumpe i banke i stalno izmiču policiji.
Novine objavljuju njihove fotografije na kojima poziraju kao zaljubljeni par sa oružjem i tokom Velike depresije postaju svojevrsni buntovnički idoli. Međutim, simpatije nestaju kada počinju ubistva. U maju 1934. godine upadaju u policijsku zasedu. Policajci 16 sekundi pucaju na njihov automobil – Boni i Klajd su izrešetani desetinama metaka.
Marija Kalas i Aristotel Onazis: (Samo)uništenje jedne dive
Marija Kalas je na vrhuncu karijere kao operska zvezda i još je u braku kada upoznaje bogatog brodovlasnika Aristotela Onazisa, takođe oženjenog. Na glamuroznoj zabavi na njegovoj luksuznoj jahti započinje njihova strastvena veza. Onazis je obasipa luksuzom, a ona je ludo zaljubljena u njega. Oba braka završavaju razvodom.
Kalas se nada venčanju, ali Onazis o tome ne razmišlja. Veza postaje sve toksičnija. Nastupa samo kada on to želi. Njena opsesija utiče i na glas – postaje nesigurna i greši na koncertima. Dok joj karijera propada, ona se sve više vezuje za njega, a on se sve više udaljava.
Kada upozna udovicu američkog predsednika, Džeki Kenedi, i oženi se njome, Marija može samo bespomoćno da posmatra. Iako se Onazis i Marija povremeno još viđaju, veza je nepovratno uništena, baš kao i glas Marije Kalas.
Gudrun Enslin i Andreas Bader: Dok nas smrt ne rastavi
Gudrun Enslin i Andreas Bader su se upoznali 1967. godine tokom studentskih protesta u Berlinu. Oboje deluju u okviru „vanparlamentarne opozicije“, pokreta koji se ne oseća politički zastupljenim kroz stranke u Bundestagu i to pokazuje politički motivisanim sabotažama.
Prvi zajednički zločin Bader i Enslin izvršavaju 1968. godine – podmetanjem požara u dve robne kuće. Izlaze pred sud i predstavljaju se kao ljubavni par.
Kasnije, zajedno sa Ulrike Majnhof, postaju vođe grupe „Bader–Majnhof“, odgovorne za prve terorističke napade Frakcije crvene armije (RAF), koji su snažno potresli Zapadnu Nemačku sedamdesetih godina.
Bader i Enslin su uhapšeni 1972. godine, a potom sledi dug i medijski praćen proces. U oktobru 1977. godine oboje su pronađeni mrtvi u svojim ćelijama. Okolnosti njihove smrti do danas nisu razjašnjene .
(RTS)