Endokrini disruptori (ECD) su hemijske materije koje već i u malim količinama ometaju funkciju hormona i mogu da imaju štetne efekte. U njih spadaju omekšivači plastike poput ftalata, kao i bisfenoli, prisutni u mnogim ambalažama za hranu. Dalje, bromirani usporivači gorenja koji čine plastiku teže zapaljivom, kao i takozvane večne hemikalije, PFAS, ali i teški metali poput kadmijuma i broma.
Za decu su štetne materije posebno opasne
Problem je u tome što se te materije nalaze u svim mogućim svakodnevnim predmetima, poput kozmetičkih proizvoda, plastike, lakova ili tekstila. Ali posebno ih ima u jeftinim dečjim igračkama, upozorio je Jozef Kerle sa Instituta za eksperimentalnu endokrinologiju na berlinskoj Univerzitetskoj klinici Šarite na jednoj konferenciji za novinare. On istražuje delovanje različitih materija na hormonske sisteme.
„Kod dece još nisu potpuno razvijeni koža i sluzokoža kao barijere protiv štetnih materija“, napominje Kerle. Osim toga, mala deca svet upoznaju ustima. Zbog tog tipičnog ponašanja „izloženost endokrinim disruptorima može biti u velikoj meri povećano“.
Izuzetno štetni, suviše malo regulisani
Endokrini disruptori svrstani su u Evropskoj uniji u posebno zabrinjavajuće materije (substances of very high concern). Oni se tako smatraju isto tako opasnim kao i kancerogene ili mutagene supstance poput azbesta. Pa ipak, te hemikalije nalaze se u igračkama za decu.
Za stručnjake poput Kerlea razlog je „preplavljenost našeg tržišta jeftinim proizvodima“ čija proizvodnja ne sledi smernice EU. Firme kao što su Amazon ili Temu doprinose njihovoj širokoj rasprostranjenosti. To mogu da čine neometano, jer se poštovanje smernica EU nedovoljno kontroliše i sprovodi, kritikuje Kerle.
Evropski parlament ipak je reagovao i usaglasio se oko novih bezbednosnih propisa za igračke. „Evropska unija je svetski lider u pokušaju uvođenja i sprovođenja regulatornih standarda za proizvode i hemikalije“, kaže nemački endokrinolog.
Ali jeftine, opasne igračke i dalje će moći da se kupuju. „Prema optimističnim procenama, biće potrebno najmanje četiri i po godine dok se ta odluka ne sprovede u praksi“, kaže Kerle. I to između ostalog i zbog toga što je svaka država sama odgovorna za zaštitu zdravlja svog stanovništva.
Kako izbeći opasne igračke
Prilikom kupovine poklona treba izbegavati plastiku ili tekstil koji imaju jak miris na hemikalije. Tekstilne proizvode trebalo bi oprati pre nego što dospeju u dečje ruke. Najbolji su proizvodi renomiranih proizvođača.
Za sada ne postoje pouzdane oznake koje važe u čitavoj EU, a koje bi proizvod označile kao bezbedan i usklađen sa standardima Unije. To kritikuju stručnjaci poput Kerlea.
Novi bezbednosni propisi EU predviđaju uvođenje digitalnog „pasoša“ za igračke, pomoću kojeg će vlasti i potrošači moći da provere da li je neki proizvod bezbedan. Do tada odgovornost ostaje na pojedincu. Osim testa mirisa, već i sam pogled u bazu podataka EU o povlačenju sa tržišta može da pomogne da se opasni proizvodi izbegnu još pre kupovine.
Nisu bezbedne ni polovne plastične igračke. Zbog istrošenih ili oštećenih površina opasnost od oslobađanja EDC-a još je veća, kaže Kerle. Kod starijih plastičnih igračaka postoji dodatna opasnost da sadrže supstance koje su u međuvremenu zabranjene.
„Mnogi endokrini disruptori veoma su postojani, oni spadaju u takozvane ’postojane organske zagađivače’“, ukazuje Kerle. To je za njega još jedan razlog za povećavanje pritiska na nadležne organe da uvedu zabrane ili poboljšaju regulacije i kontrole.
(RTS)