„Danas najpre u Svetom hramu, na bogosluženju, na Svetoj liturgiji – to je centralna proslava svakog praznika, pa i ovog najradosnijeg. Mnogi vernici su bili na ponoćnoj liturgiji, eto u našem Hramu Svetog Georgija u Staroj Bežaniji, a liturgija je služena i u pet ujutru. Hram je bio prepun.“
Dodaje da će i u drugim hramovima, uključujući Hram Svetog Save, gde će služiti patrijarh Porfirije, biti veliki broj vernika.
„Nakon toga praznična proslava se prenosi u domove, na prazničnu trpezu, u skladu sa mogućnostima svake porodice. Postoje brojni drevni običaji našeg naroda, ali su oni ohristovljeni – u badnjaku, u česnici – i u svemu tome postoji lepa i duboka simbolika.“
Ipak, dodaje sveštenik, ono što je najvažnije i što je suština praznika jeste da se u Božiću vidi celokupno učenje naše vere – od stvaranja sveta i čoveka, preko pada, do rođenja Hristovog u telu, ali i naznačenja budućih događaja. Ističe da hrišćani žive „između dva Hristova dolaska“.
„Duboko verujemo da je to Bogomladenac, dete koje slavimo – predvečni Bog, pobednik smrti, i da je vlast Njegova nad celokupnim prostorom i vremenom. Radosno iščekujemo Njegov drugi dolazak i carstvo bezgranične ljubavi Božje. Zato je Božić i priprema za to.“
Nema straha, jer nismo sami
Božić dočekujemo u vremenu geopolitičkih tenzija, sukoba i podela, što je u svojoj Božićnoj poslanici naglasio i patrijarh.
„Geopolitičke tenzije, ratni sukobi vođeni ekonomskim i političkim interesima, nepravda, korupcija, nepoverenje u institucije i medije – sve je to realnost i sveta i našeg društva“, napominje Radovanović, ali poruka Božića ipak ostaje jasna.
„Jasno nam je da je svet obuzet tamom, ali isto tako znamo da je, kako kaže tropar Božića, svetu zasijala svetlost razuma rođenjem Hristovim. Koliko god da je zlo jako, koliko god da je ljudski greh veliki – ono nema poslednju reč“, naglašava gost Dnevnika.
„Poslednju reč ima Gospod. Nema straha jer nismo sami. Ako smo u strahu, to znači da smo najverovatnije usamljeni. Ali ako smo sa Gospodom – straha nema.“
Podseća da je suština hrišćanske nade upravo u Hristu.
„Jedini koji ima istinsku vlast je Gospod Isus Hristos. Bez rođenja nema ni vaskrsenja, bez početka nema ni krsta. A krst podrazumeva stradanje. Hrišćani ne čekaju bolja vremena – oni čekaju Gospoda.“
Izazovi tehnološkog razvoja i digitalna izolacija
„Tehnologije i društvene mreže mogu biti i na korist i na štetu. Ako preko njih slavimo Gospoda i širimo Jevanđelje, blagu i radosnu vest – one su korisne. Ali ako se ne koriste kako treba, mogu stvoriti privid zajedništva i dovesti do usamljenosti.“
Ističe da čovek nije stvoren da bude sam.
„Čovek nije samo individua, on je ličnost. I kao ličnost može da se ostvari jedino u zajednici. Zajednica, međutim, ne može biti virtuelna. Božić nas poziva na to – dođi i vidi.“
Neprimerena proslava Božića
„Postoje razni načini da se učestvuje u prazničnoj radosti, ali moramo reći da pirotehnička sredstva narušavaju tu prazničnu tišinu i predstavljaju opasnost po zdravlje i bezbednost ljudi“, naglašava otac Darko Radovanović, a poseban apel upućuje roditeljima.
„Naročito bih zamolio roditelje da obrate pažnju. Veliki broj dece javlja se lekarima zbog povreda, a roditelji često i ne znaju da su deca imala petarde kod sebe. Voleo bih da se vratimo vremenu kada toga nije bilo i da to ne bude deo proslave Božića“, ističe sveštenik na kraju gostovanja u Dnevniku.
(RTS)