Kada govorimo o samopouzdanju, tu je pre svega reč vera u sebe i svoje sposobnosti ili znanje.
Samopouzdanje nas svakako čini boljim u skoro svemu što radimo, a ukoliko nam nedostaje vere u sebe, stručnjaci kažu i to može da se nauči i da se vežba.
-Pod broj jedan, vrlo je bitno da kada smo na psihoterapiji sa klijentom, otkrijemo u kom momentu je osoba izgubila samopouzdanje, koja je osoba koja je najviše uticala na to, i kroz koji segment života je negde izgubila sebe. Kada dođemo do tog uvida, onda radimo uz pomoć tehnika kako da se povrati.
Praksa je pokazala da oni koji veruju u samopoboljšanje i razvoj tokom vremena, često imaju bolje rezultate od onih sa fiksnim načinom razmišljanja i verovanjem da su sposobnosti urođene i fiksne od rođenja. Kada smo kod samopouzdanja, da li su najvećim delom roditelji ti koji su od ranog detinjstva zaslužni za to da li ćemo imati samopouzdanje ili ne?
-Roditelji su što se tiče ranog odrastanja izuzetno zaslužni, samim tim koje poruke upućuju deci i koji se obrasci formiraju unutar deteta, tačnije koju dete sliku stiče o sebi. Međutim, već od petog razreda, ulaska u ranu adolescenciju, negde sliku o detetu počinje da formira društvo i socijalna interakcija sa drugarima. Kasnije su to naši partneri i uopšte naši prijatelji.
Da li je samopouzdanje veština ili karakterna crta? I kako se uči, odnosno vežba samopouzdanje?
-Naše samopouzdanje će zavisiti od našeg ranijeg iskustva, uopšte životnog iskustva koje imamo, od temperamenta, od toga u kakvoj smo primarnoj porodici odrasli. Ali, moram reći da negde tokom razgovora sa svojim klijentima, ono što oni ističu je da im samopouzdanje najviše gradi njihov posao i uspeh na poslu.
Kako izgleda nedostatak samopouzdanja? Svi tu imamo dilemu. Da li je nedostatak samopouzdanja – anksioznost, nemogućnost da upoznajemo nove prijatelje, šta još?
-Jeste, znači negde, samim tim kada osoba ima manje samopouzdanja ima narušenu sliku o sebi, često je povučena, stidljiva. Često se dešava da ukoliko bi ona dala neke odgovore ili neki predlog da neko drugi, pa onda samim tim i počinje da priča negativno o sebi, i da sebi šalje negativne poruke. Samim tim ulazi anksioznost, depresiju, socijalnu anksioznost, tako da, vrlo je bitno da imamo pozitivnu sliku, ali i realnu sliku o sebi.
Jako je tanka linija između samopouzdanja i arogancije, kako da je prepoznamo i kako da podvučemo crtu?
-Samopouzdanje je nekako da mi verujemo u sebe, ali samim tim i da damo prostora i da osoba pored nas, preko puta nas, naš prijatelj, takođe veruje u sebe i da ga mi podstičemo. A arogancija je već onako da stvorimo neki zid i da posmatramo ljude iznad nas, bez imalo empatije o kojoj smo već govorili.
(RTS)