Predsednik Donald Tramp je objavljujući nameru da izgradi balsku dvoranu objasnio da će njegov projekat, vredan 250 miliona dolara, biti „skoro“ u skladu sa postojećom strukturom, ali neće menjati njen izvorni izgled.
„Neće izmeniti sadašnji izgled zgrade. Biće blizu nje, ali je neće dodirivati – i potpuno će ispoštovati arhitekturu postojeće zgrade, čiji sam najveći obožavalac“, rekao je Tramp u julu. „To je moja omiljena zgrada. To je moje omiljeno mesto. Volim ga.“
Predsednik je objavio početak izgradnje na društvenim mrežama, rekavši da je „počet temeljni rad“ na „preko potrebnom“ prostoru za balsku dvoranu.
„Više od 150 godina, svaki predsednik je sanjao o tome da ima balsku dvoranu u Beloj kući kako bi primio ljude za velike zabave, državne posete itd.“, napisao je.
Navodi da će projekat biti finansiran od privatnih donacija „brojnih velikodušnih patriota“. Njihov identitet se još uvek ne zna, jer Bela kuća nije objavila imena potencijalnih finansijera.
Bela kuća je dom američkog predsednika već dva veka. Istočno krilo je izgrađeno 1902. godine, a poslednji put je rekonstruisano 1942. godine.
Tramp je u svojoj objavi napisao da je Istočno krilo „potpuno odvojeno“ od Bele kuće, iako je pričvršćeno za glavnu strukturu.
Kontroverze i očuvanje istorije
Iako Belom kućom i njenim susednim parkovima upravlja Nacionalna služba parkova (NPS), predsednik generalno ima široka ovlašćenja u pogledu renoviranja.
Robert K. Saton, bivši glavni istoričar NPS-a, rekao je za Bi-Bi-Si da uvek postoji zabrinutost javnosti kada se nešto menja na Beloj kući.
„Postojale su kontroverze oko svega što se dešava u vezi sa Belom kućom praktično od njene izgradnje“, napominje istoričar.
NPS ima smernice i rigoroznu proceduru za svaku izgradnju. To uključuje stvari poput pregleda detaljnih planova za projekat, provere arhitekte i dizajna i pregleda troškova.
To međutim, kako navodi Saton, ovom prilikom nije urađeno.
„Ova zgrada je toliko važna. Smatra se, mislim, najvažnijom izvršnom zgradom na svetu – ipak jednostavno ne znamo šta se dešava i mislim da je to veoma uznemirujuće.“
Gospodin Saton je napomenuo da su se pominjale brojke o tome koliko ljudi nova balska dvorana može da primi, u rasponu od 600 do više od 900.
Bela kuća je objavila neke informacije o projektu, uključujući crteže koji donekle daju uvid o njegovim razmerama i izgledu enterijera koji uključuje mesta za sedenje za stotine ljudi i dekadentne zlatne lustere.
Navedeno je da će izgradnja početi u septembru i da se Tramp o projektu konsultovao sa ljudima iz Službe nacionalnih parkova i Tajne službe SAD.
Trampova administracija je saopštila da je izabrala „Clark Construction“ da vodi projekat, a „McCrery Architects“ će ga projektovati. Bela kuća je saopštila da će Tajna služba „obezbediti neophodna bezbednosna poboljšanja i modifikacije“ zgrade.
„Počastvovan sam što mi je predsednik Tramp poverio da pomognem u realizaciji ovog prelepog i neophodnog projekta renoviranja Doma naroda, uz očuvanje elegancije njegovog klasičnog dizajna i istorijskog značaja“, rekao je Džim Mekreri, šef arhitektonskog biroa „McCrery Architects“.
Saton naglašava da je za ovakve projekte obično na snazi opsežan proces analize kako bi se osiguralo da sve promene budu funkcionalne i da Bela kuća zadrži svoj originalni izgled – napominjući da sve promene nadžive i predsednike i generacije.
Napominje da je zabrinut što se sa ovim procesom toliko žuri i da će to više biti odraz Trampa i njegovog prepoznatljivog stila umesto kulturno-istorijskog odraza zemlje.
„Bela kuće se oduvek zvala Dom naroda“, naglašava Saton.
Tramp je ove godine uveo niz promena u Beloj kući, uključujući preuređenje Ovalnog kabineta raznim zlatnim dekorom i popločavanje trave u Ružičnjaku betonom kako bi se dodali stolovi i stolice.
Predsednici od Obame do Trumana su napravili promene
Novi projekat renoviranja Bele kuće kritikovalo je i Društvo istoričara arhiterkture, međunarodna neprofitna grupa koja proučava očuvanje istorijskih građevina širom sveta.
U saopštenju od prošle nedelje, naveli su da „izražavaju veliku zabrinutost zbog predložene dogradnje balske dvorane“, za koju napominju da će „biti prva velika promena njenog spoljašnjeg izgleda u poslednjih 83 godine (od kada je istočno krilo u svom sadašnjem obliku izgrađeno 1942. godine).
„Stoga, tako značajna promena istorijske zgrade ovog značaja trebalo bi da prati rigorozan i promišljen proces projektovanja i analize.“
Američki institut arhitekata takođe je izrazio zabrinutost i pozvao na transparentan uvid u projekat.
Ali Tramp svakako nije prvi predsednik koji je ostavio svoj trag na zgradi.
Predsednik Barak Obama, koji je prethodio Trampu, rekonstruisao je teniski teren Bele kuće kako bi mogle da se igraju i košarkaške utakmice.
Bazen Bele kuće pretvoren je u pres sobu Bele kuće tokom predsedništva Ričarda Niksona. Brifinzi se i dalje redovno održavaju u prostoriji u kojoj su predsednici nekada plivali.
Zatvoreni bazen je prvobitno instaliran 1933. godine za predsednika Frenklina Delano Ruzvelta, koji je redovno plivao u sklopu fizikalne terapije zbog dijagnoze poliomijelitisa koja mu je postavljena deceniju pre stupanja na predsedničku funkciju.
Nakon što je uklonjen zatvoreni bazen, Džerald Ford je 1975. godine napravio otvoreni.
Pre toga, jedna od najvećih rekonstrukcija Bele kuće se dogodila se za vreme predsedničkog mandata Harija Trumana, koji je bio svedok potpunog rušenja i obnove Bele kuće od 1948. do 1952. godine. Truman je preseljen iz Bele kuće tokom ovog opsežnog projekta.
(RTS)