Poletanje i sletanje su statistički najopasniji delovi svakog leta
Prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), više od polovine avionskih nesreća događa se tokom sletanja. Iako je letenje izuzetno bezbedno, avio-industrija primenjuje stroge mere predostrožnosti. Svaki detalj, od podizanja zavesica do prigušivanja svetala, deo je protokola koji u slučaju opasnosti omogućava najbržu moguću reakciju.
Priprema očiju za mrak: Nauka iza bezbednosti
Glavni razlog za gašenje svetala je omogućavanje adaptacije očiju na mrak. Ljudskom oku je potrebno vreme da pređe sa dnevnog na noćno svetlo. Ovaj proces može da traje i do 30 minuta, jer fotoreceptorske ćelije u mrežnjači, poznate kao štapići,treba da se aktiviraju.
One su zadužene za vid u uslovima niske osvetljenosti, ali im je potrebno vreme da se regenerišu nakon izlaganja jakom svetlu. Te dragocene sekunde su ključne u kriznoj situaciji.
U slučaju vanredne situacije i nestanka struje, kabina bi utonula u mrak. Putnici čije oči nisu naviknute na tamu bili bi dezorijentisani, što bi izazvalo paniku i usporilo evakuaciju.
Prigušivanjem svetala pre kritičnih faza, oči i vid putnika već su delimično adaptirani na mrak. Time se skraćuje vreme potrebno da se uoče svetlosni markeri na podu i znakovi za izlaz. Zanimljivo je da su, prema nekim izvorima, sličan princip koristili i pirati, koji su povezom čuvali jedno oko adaptiranim na mrak za borbe u potpalublju.
Bolja vidljivost spolja i iznutra
Prigušeno svetlo ima i drugu važnu funkciju: omogućava posadi bolji pregled situacije izvan aviona. Smanjenjem unutrašnjeg odsjaja na prozorima, kabinsko osoblje može lakše da uoči opasnosti poput vatre ili dima na krilima. Ova informacija je od presudnog značaja prilikom odluke o tome koja vrata su bezbedna za evakuaciju. Zbog toga se od putnika traži i da podignu zavese na prozorima kako bi posada i spasioci imali jasan pogled.
Unutar kabine, tamnija atmosfera čini sve elemente sistema za hitne slučajeve vidljivijim. Jarko osvetljeni natpisi „IZLAZ“ i fotoluminiscentne trake na podu koje vode do vrata postaju dominantni. U uslovima dima, praćenje ovih svetlosnih staza može biti jedini način za brzu evakuaciju. Procenjuje se da putnici imaju oko 90 sekundi da napuste avion u opasnosti, a svaka sekunda je važna.
Međunarodni standard, a ne preporuka
Ova procedura nije proizvoljna odluka avio-kompanija. To je obavezujući međunarodni standard propisan od strane vodećih regulatornih tela, kao što su Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO) i američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA). Propisi su rezultat decenija istraživanja i analize incidenata, a sve kompanije ih se moraju pridržavati.
Svaka od ovih naizgled malih radnji je karika u lancu mera predostrožnosti, osmišljenih da čak i u najmanje verovatnim okolnostima, svaki putnik uvek ima najbolje šanse da ostane bezbedan.
(RTS)