Posetioci mogu da prisustvuju brojnim sadržajima i vide i marku koju je pošta izdala povodom jubileja ali je ipak u centru pažnje najnoviji model popularnog skutera, kojih je proizvedeno samo 1946 primeraka. Bar na kratko, „ferari“ i „dukati“ pali su u drugi plan, dok je mala vespa „ostavila iza sebe“ njihove četvorotočkaše i motocikle.
„Vespa“ je postala svetski poznata zahvaljujući filmu Praznik u Rimu iz 1953. godine, kada je Gregori Pek na skuteru provozao Odri Hepbern kroz centar Rima. Kasnije se pojavila i u filmovima poput Talentovani gospodin Ripli, kao i u novijem animiranom filmu Luka.
Sa zaobljenim linijama koje podsećaju na prošla vremena i sposobnošću da izmami osmeh posmatračima, vespa, što na italijanskom znači „osa“, za skutere predstavlja ono što je volksvagenova „buba“ za automobile.
Njen nastanak bio je splet okolnosti u vreme kada se Italija obnavljala iz ruševina posle Drugog svetskog rata. Kompanija „Pjađo“, veliki proizvođač aviona čija je fabrika u Pontederi bila uništena u bombardovanju, morala je da promeni pravac poslovanja. Tako je, umesto aviona, počela da proizvodi vespe.
Prema rečima Davidea Zanolinija, izvršnog potpredsednika kompanije „Pjađo“ za marketing, žene su bile među prvim ciljnim kupcima, jer su mogle da ih voze u dugim suknjama, bez otkrivanja nogu, što se odrazilo i na dizajn vespe.
„Oblik, elegancija, taj veoma šarmantan karakter vespe mnogo više podseća na damu nego na muškarca“, rekao je Zanolini u intervjuu za AP. Ovaj mali skuter pomogao je pokretanju italijanske ekonomije, a ubrzo su vespe bile svuda.
U tekstu američke agencije iz 1950. navodi se da su „vespe“ postale toliko rasprostranjene da je njihov „isprekidani zvuk auspuha“ pretvorio centar Rima u nešto nalik trci Indijanapolisa „Verovatno ne postoji bučniji skuter na svetu“, navedeno je tada u tekstu AP-a.
Takvi prizori ponovo su postali uobičajeni otkako su ljubitelji vespi počeli da pristižu u četvrtak u Rim, preplavljujući ulice grada, često u grupama i prepoznatljivim majicama. Na parkingu ispred Rimskog stadiona mermernih skulptura u četvrtak su se nizali redovi „vespi“ svih modela iz proteklih osam decenija.
Izgledalo je kao skup motociklista, samo mnogo simpatičniji, a neke vespe bile su ukrašene cvećem i plišanim igračkama, navodi agencija. Nakon što je gradonačelnik Rima Roberto Gvaltijeri presekao vrpcu na stadionu, posetioci su ulazili pevajući, uzvikujući parole i mašući zastavama.
Mnogi su odmah krenuli ka prodavnici suvenira, gde su mogli da kupe sve, od jakni i kapa sa oznakom „vespe“ do ćebadi, flaša za vodu i kišobrana. Ipak, najviše pažnje privukla je kaciga iz ograničene serije sa natpisom „80 godina ikone“.
Foto-retrospektiva prikazala je vespe u klasičnim scenama, parove na pikniku u cvetnim poljima, letovanja uz more sa kupaćim kostimima i loptama za plažu, putovanja pod mediteranskim suncem, ali i neobične poduhvate, poput istraživača Sorena Nilsena koji je 1963. stigao do Arktičkog kruga na „vespi“.
Izložene su i savršeno očuvane „vespe“ iz kolekcije kompanije „Pjađo“, poput modela na pozornici, privlačeći pažnju koja se inače usmerava na obližnje mermerne skulpture idealizovanih tela. Kompanija je od 1946. godine širom sveta prodala oko 20 miliona vespi, a danas ih prodaje u 110 zemalja, rekao je Zanolini.
(RTS)