Vajar Džef Kuns ušao u istoriju kao prvi umetnik čija se skulptura našla na Mesecu

Zamenjujući galerijski prostor za providnu kutiju u svemiru, američki umetnik Džef Kuns, jedan od najplaćenijih vajara današnjice, izradio je novu seriju skulptura koja je odletela u svemir sa letelicom „Odisej“ (takođe poznatom i kao „Odi“ ili IM-1).

Lender „Odisej“ kompanije „Intuitiv mašinz“ sa sedištem u Hjustonu, koji je na put krenuo „Spejs Eksovom“ raketom „Falkon 9“ sleteo je na površinu Meseca i postao prva letelica privatne kompanije na Zemljinom satelitu i prva američka letelica na Mesecu još od kraja „Apolo“ programa pre pola veka.

U objavi na svom profilu na Instagramu ubrzo nakon što je „Odisej“ sleteo, Kuns je opisao sletanje na Mesec kao „zapanjujuće dostignuće“ i rekao da je „tako počastvovan“ što je bio deo ove misije. U ranijoj objavi, opisao je lansiranje kao „spektakularan događaj“.

Šta je Kuns izlažio na usamljenoj mesečevoj površini? U kutiji pričvršćenoj na lender se nalaze 125 malih skulptura Meseca, prečnika oko dva centimetra. Nazvane Mesečeve faze, one pokazuju 62 faze Meseca gledano sa Zemlje, 62 faze vidljive sa drugih tačaka iz svemira i jedno pomračenje Meseca.

Na svakoj od skulptura je ispisano ime neke značajne ličnosti u ljudskoj istoriji, uključujući Aristotela, Dejvida Bouvija, Leonarda da Vinčija, Gandija, Bili Holidej, Gabrijela Garsije Markesa, Endija Vorhola i Virdžiniju Vulf. (Kompletna lista može se videti na veb- stranici projekta.)

Kuns je „inspiraciju crpeo iz Meseca kao simbola radoznalosti i odlučnosti“, navodi se u izjavi iz njegove galerije, Pejs. „Pun nade i transcendentan, njegov novi projekat nudi gledaocima osećaj perspektive o njihovom mestu u ogromnom univerzumu, podstičući duboko razmišljanje i kontemplaciju.“

Ali kako bi zadovoljio i ovozemaljsko umetničko tržište, postoji i komercijalna varijanta Kunsovog projekta. Pejs Verso (Pace Verso) NFT krilo Pejsa, takođe nudi NFT-ove svake skulpture. Ujedno Kuns je proizveo veće, identične skulpture njegovih Mesečevih faza koje bi ostale na Zemlji. Prečnika 40 centimentara ove skulpture će biti napravljena od istog reflektujućeg nerđajućeg čelika kao i njegova najskuplja skulptura Zec od 91,1 miliona dolara, a u svakoj će se naći dijamant, safir ili rubin koji će obeležiti „Odisejevo“ mesto sletanja.

Ipak Kunsove Mesečeve faze nisu jedini umetnički predmeti koji su spušteni na površinu Meseca. Godine 1971., članovi posade „Apola 15“ ostavili su aluminijumsku spomen ploču za 14 astronauta i kosmonauta koji su umrli u službi i skulpturu belgijskog umetnika Pola Van Hoejdonka.

Takođe se dugo verovalo da je šest poznatih umetnika – Endi Vorhol, Robert Raušenberg, Džon Čemberlen, Klas Oldenburg, Forest Majers i Dejvid Novros – tajno poslalo zajedničko umetničko delo na „Apolu 12“ dve godine ranije. Njihov zajednički komad, Muzej Meseca, je sićušna keramička pločica iscrtana crtežima svakog umetnika, i navodno je ostala pričvršćena za deo noge lunarnog modula do danas.

Ipak, „Odisej“ je zatvorio jedno poglavlje u svemirskoj trci umetnika – između Kunsa i umetnika iz Dubaija, Saše Džafrija. Prošlog meseca, Džafrijevo „autorizovano“ umetničko delo trebalo je da bude na Mesecu, ali njegov laserski urezan komad pod nazivom Ustajemo zajedno sa svetlošću Meseca nestalo je u eksploziji lendera „Peregrin“.

(RTS)