Očuvana kačara, mlekar i drugi drveni objekti svedoče o životu generacija, dok pintorski alat, koji je nekada bio u svakodnevnoj upotrebi i brojne druge starine čuvaju dragocene veze sa prošlošću.
„Želja mi je bila da sačuvam domaćinstvo i da ne dozvolim da se ono ugasi da bude ruinirano to je razlog što sam mnogo voleo svoje selo i svoje mesto“, kaže Jovan Marković.
Ljubav prema selu, korenima i prošlosti Jovan je preneo i unucima. Da im boravak na imanju u Goračićima bude nesvakidašnji, uz uobičajene domaće životinje gaje i minijaturne, ponije, vijetnamske svinje i mini ovce. Mlađima su posebno interesantni kenguri i emuji.
„Kenguri zato što su nekako i najzanimljiviji ionako nema ih puno ovde u Srbiji. I kakav je tvoj zadatak u vezi životinja? Pa ništa uglavnom da budemo kod njih i ništa da ih čuvam, da ih hranim eto. I nije ti teško? Pa nije“, navodi Jovanog unuk i imenjak.
„Dolazimo često ovde u selu pogotovo volim sa drugarima da dođem baš nekako zbog tih životinja. Za 1. maj smo stalno, većinom ovde i pomažemo koliko možemo. Meni se pogotovo sviđaju kenguri, njih baš volim da vidim i konje“, ističe Uroš Marković, Jovanov unuk.
Torbari iz daleke Australije, i ptice visoke skoro dva metra, odomaćili su se u dragačevskom selu. U mini zoo-vrtu prostor dele sa ćuranom, guskama i drugim životinjama. Zanimljivo imanje Markovića, sa kog se pruža prelep pogled, moglo bi uskoro da bude otvoreno i za turiste.
„Mnogi ljudi se interesuju za ovaj deo ovde da dođu da provedu godišnji odmor mi nismo to počeli još da radimo, ja nadam se da će početi neko od mojih naslednika da radi to“, kaže Jovan Marković.
Domaćinstvo Markovića u Goračićima spaja tradiciju i neobičan životinjski svet u jedinstvenu priču. Upravo tu posebnost rado dele sa posetiocima.
(RTS)