Poslednjih godina pica prolazi kroz duboku transformaciju. Razvija se kroz tehnička istraživanja, pažljiv izbor sirovina i snažnu vezu sa teritorijom.
Uprkos brojnim savremenim interpretacijama, klasična margarita ostaje omiljena pica u Italiji, potvrđujući trajnu snagu jednostavnosti.
Pice kao simbol teritorije: Italija ispričana kroz testo i nadev
Od Napulja do Rima, od Abruza do Sicilije, Svetski dan pice obeležava se kroz posebne kreacije koje potpisuju najpoznatiji italijanski majstori pice. Reč je o takozvanim „picama zastavama“, koje predstavljaju filozofiju autora i lokalni identitet.
U Napulju, Dijego Vitaljano predstavlja picu La Rinforzata, u kojoj se spajaju marinirani i gratinirani karfiol, inćuni iz Ćetare, tostirani bademi, crni tartuf i lokalni sirevi, primer savremene napuljske škole koja poštuje tradiciju.
U Rimu, Pjer Danijele Seu nudi Valeria da nonna, inspirisanu porodičnom kuhinjom – ćufte u sosu od paradajza, krem od sira i bosiljak. Paralelno, njegova veganska kreacija Apsolut od kupusnjača potvrđuje istraživački pristup modernoj pici.
U Kijetiju, pica Transumanza picerije „Fermenta“ evocira pastoralnu tradiciju Abruza, dok u Rimu Alesandro Santili u „Frumentariju“ kombinuje tehnike visoke kuhinje sa picom, koristeći pečurke i slanu kremu od sira.
Od klasičnih kombinacija, poput kobasice i friarijela u Napulju, do savremenih interpretacija sa morskim i biljnim sastojcima na jugu Italije, pica se potvrđuje kao fleksibilan i univerzalan gastronomski izraz.
Povratak kućnoj pici i kvalitetnim sastojcima
Pica se sve češće priprema i u domaćinstvima. Više od deset miliona italijanskih porodica pravi picu kod kuće, uz rastuće interesovanje za brašna od starih sorti žitarica, proizvode sa zaštićenim poreklom i lokalne sastojke.
To pokazuje istraživanje „Coldiretti–Ixè“ objavljeno povodom Svetskog dana pice.
Na pijaci u Čirko Masimo u Rimu organizovane su radionice za izradu testa od drevnih sorti pšenice, dok su poljoprivrednici predstavili picu sa lokalnim proizvodima poput sira Kačiofjore i rimskog brokolija, namirnica sa oznakom Kampanja Amika.
Ekonomski značaj globalnog fenomena
Pica je danas i snažan ekonomski sektor. Prema podacima Vpa Research, globalni promet prelazi 160 milijardi evra. U Italiji, tržište pice vredi više od 15 milijardi evra, sa oko 2,7 milijardi ispečenih pica godišnje.
Sjedinjene Američke Države prednjače po potrošnji po glavi stanovnika, dok se Italija nalazi na drugom mestu u Evropi. Iako je nastala u Napulju, pica je postala deo kulinarskog identiteta brojnih zemalja.
Jezik pice kao kulturno nasleđe
Oko pice se razvio specifičan rečnik koji obuhvata termine poput alveolatura, canotto, ruota di carro. Ovi izrazi ne označavaju samo tehničke procese, već svedoče o bogatoj tradiciji, zanatu i gestovima koji čine umetnost pravljenja pice.
Od napuljske pice „na preklop“ do rimske tanke i hrskave varijante, preko pržene pice, one visoke koja se seče na trougao, svaki stil ima sopstveni identitet i terminologiju.
Između tradicije i savremenosti
Umetnost napuljskih picajola upisana je 2017. godine na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. Priznanje se ne odnosi samo na recept, već i na ritual, ručnu izradu i društvenu dimenziju pice.
Danas pica istovremeno čuva tradicionalne vrednosti i prihvata inovacije, od dugih fermentacija do novih vrsta brašna i nadeva, ostajući verna svojoj suštini.
Nutritivni aspekt
Nutricionisti ističu da pica sama po sebi nije nezdrava namirnica. Ako se priprema sa kvalitetnim sastojcima i dobro fermentisanim testom, ona predstavlja uravnotežen obrok. Ključni faktor ostaje umerenost, a ne eliminacija.
Koliko košta pica u Italiji?
Cena pice može znatno da varira od grada do grada. U proseku, margarita košta između pet i osam evra, a razlike zavise od geografskog položaja, tipa lokala i kvaliteta korišćenih sastojaka. U ekonomičnijim područjima, naročito na jugu Italije, još uvek je moguće pronaći picu po ceni nižoj od pet evra, dok u velikim gradovima i turističkim zonama cena lako prelazi devet evra.
Ako se uzme u obzir kompletan obrok, koji uključuje picu, piće i uslugu, prosečan trošak iznosi od 12 do 14 evra. Ipak, u pojedinim gradovima poput Sasarija ili Bolcana, račun može dostići i 17 evra, što ih svrstava među najskuplje gradove u Italiji kada je u pitanju konzumacija pice.
Poslednjih godina, rast troškova sirovina i energije uticao je na povećanje cena, podižući ukupnu cenu pice. Uprkos tome, mnogi potrošači spremni su da plate više za kvalitetniju ponudu, pripremljenu od pažljivo biranih sastojaka, specijalnih vrsta brašna i lokalnih proizvoda.
Gurmanske pice predstavljaju najviši cenovni rang: složene i kreativne kombinacije, često sa potpisom poznatih pica majstora, koje mogu da premaše 15 evra, pa čak i 20 evra. Istovremeno, gradovi poput Napulja, Ređo Kalabrije, Peskare i Livorna i dalje nude odličan odnos cene i kvaliteta, dokazujući da dobra pica ne mora nužno da bude skupa.
Na kraju, cena pice u Italiji odražava ravnotežu između tradicije, teritorije i inovacije, potvrđujući da pica nije samo popularno jelo, već i pravi pokazatelj ekonomskih i kulturnih promena u zemlji.
Kolektivni ritual koji opstaje
Pica je demokratska, dostupna i duboko ukorenjena u svakodnevnom životu. Povezuje generacije, kulture i društvene slojeve. Njena popularnost ne zasniva se samo na ukusu, već i na emocionalnoj dimenziji, zajedništvu i jednostavnosti.
Upravo zato, Svetski dan pice ne slavi samo jelo, već i jedan trajni kulturni simbol.
(RTS)