Ovih dana mnogo se pričalo o slici Paja Jovanovića, nacionalnom blagu koje je vraćeno u Beograd. O slici i o životu Paje Jovanovića govorila je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, u emisiji Jedan dobar dan.
„Mada slika nije nastala u Srbiji, nismo imali priliku da bude deo neke naše srpske nacionalne kolekcije, nije bila ni u muzeju Paje Jovanovića. Tendencija i neka strategija je da se što veći broj dela naših najznačajnijih autora vrati u zemlju.
Jedan od naših najvećih slikara, Paja Jovanović imao je zanimljiv život, a njegova muza bila je njegova supruga.
„Jedan je od najznačajniji slikara, najprisutniji slikar 19. veka, svakako bez konkurencije kada je visina cene njegovih dela u pitanju. Svedoci smo već nekoliko godina unazad da najznačajnije aukcijske kuće upravo Paju izlistaju i da ovo delo čak i nije postiglo rekordnu cenu, na čemu smo mi zahvalni kolekcionarima koji su stvarno odustali u našu korist. 2018. godine delo je gotovo duplo skuplje prodato u istoj kući na aukciji. Mi smo na staranju, Pajinom odlukom, dobili 211 dela i kompletno sve ono što je u tom prilogu“, rekla je direktorka muzeja.
Ističe da je muzej dobio sve slikarske alate, sve Pajine upotrebne predmete, lične predmete, slikarski pribor, njegov nameštaj iz Beča. 1976. godine je konačno kompletan prostor predat Muzeju grada Beograda u stanju u kome je apsolutno bio rekonstruisan Pajin atelje u Beču, u kome je proveo svoje poslednje godine.
„Moram da kažem da je od 1950. do 1952. godine u konstantnoj saradnji sa tadašnjim direktorom muzeja pravio svoju zaostavštinu, svoj legat, svoj muzej, tako da je sada više od 650 predmeta u muzeju po Pajinom izboru i u onakvom stanju u kome ga je u stvari on i zamislio i ostavio. Inače, Paja je boravio u Beogradu, radio s vremena na vreme, portretisao naše najznačajnije vladare, s tim da mi znamo da su postojale različitosti“, rekla je Jelena Medaković.
Pajina divna ljubavna priča sa njegovom muzom Muni
„U njegovom legatu mogu se naći najlepši aktovi koje je on posvetio svojoj ženi i koji su ostali u legatu na sreću i uživanje svih posetilaca koji to mogu da vide. Jedan od tih aktova sigurno najlepši ženski akt koji mi možemo da vidimo.Stalno smo pričali o koži, inkarnatu, licu, rukama, koliko je to i lepo i slikano u koloritu s jednom crvenom draperijom. Jedan predivan akt, tog perioda.
Muzej grada Beograda obeležava divan jubilej
„Proslavili smo 120 godina od osnivanja i od januara meseca sve naše aktivnosti su usmerene ka obeležavanju ovog izuzetno značajnog jubileja, ne samo za ustanovu nego za celu zemlju. Nema mnogo ustanova koje mogu da se i na svetskom nivou pohvale kontinuitetom u trajanju.
Imali smo i tu velelepnu proslavu i dodelu velike nagrade, dodelu posebnih priznanja, dodelu zahvalnica našim partnerima. Cela ova godina prolazi u tom tonu pod jednim znakom 120, to je jedan pečat gde svi programi, sva izdanja, publikacije, izložbe, koncerti ove godine nose tu oznaku“, rekla je direktorka muzeja.
Posete muzeju su se povećale u poslednje tri godine
„To su egzaktni podaci, imamo elektronsku prodaju ulaznica,. U taj broj ne ubrajamo naše manifestacije na otvorenom, niti posetu spomeniku i spomeničkom kompleksu, nego računamo isključivo ulazak u zatvorene objekte, u nekom režimu pregleda i obilaska stalne postavke, odnosno privremenih postavki koje jesu besplatne, ali se svakako ulazi i beleže“, zaključila je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.
(RTS)