Za druge, međutim, to je cena jedinstvenog gastronomskog doživljaja, zasnovanog na retkim sastojcima, dugotrajnoj zanatskoj pripremi i porodičnoj tradiciji koja traje gotovo dva veka.
Pitanje koje je podelilo italijansku javnost glasi: Može li jedan sladoled zaista da vredi 95 evra?
Priča koja traje skoro dva veka
Da bi se razumela cena sladoleda Scettro del Re, potrebno je vratiti se u 1840. godinu. Porodična priča Paparela počinje sa Luiđijem Marseljom, poslastičarskim majstorom čuvenog „Caffe Gambrinus“ u Napulju.
Upravo tamo usavršio je veštinu izrade kolača i zanatskog sladoleda, učeći od Paskalea Skođamila, naslednika tradicije dvorskih poslastičara kralja Ferdinanda Drugog Burbonskog.
U tom periodu nastala je kremasta poslastica od vanile i skupocenih začina, koja je bila omiljena kralju Ferdinandu Drugom i zbog toga dobila ime Crema del Re (“Kraljevska krema”).
Kada se Luiđi Marselja zbog ljubavi preselio u Ruvo di Pulju, otvorio je lokal inspirisan napuljskim „Gambrinusom“ i svoje znanje preneo narednim generacijama porodice. Danas poslastičarnicu „Mokambo“ vode brat i sestra, Vinćenco i Đulijana Paparela, četvrta generacija koja nastavlja porodičnu tradiciju.
Devedesetih godina prošlog veka, kada su mnoge italijanske poslastičarnice počele da koriste industrijske baze i polugotove proizvode, porodica Paparela odlučila je da krene suprotnim putem. Vratili su se starim receptima i zadržali isključivo zanatsku proizvodnju, bez mleka u prahu, veštačkih boja, emulgatora i industrijskih dodataka.
Zašto ovaj sladoled košta 95 evra
Scettro del Re nije proizvod koji se može kupiti u svakom trenutku. Priprema se isključivo po porudžbini, najmanje tri dana unapred. U njegovoj izradi koriste se sastojci koji spadaju među najskuplje i najcenjenije na svetu: sveže mleko sa pašnjaka Nacionalnog parka Alta Murđa, jaja kokošaka iz slobodnog uzgoja, iranski šafran u nitima, zeleni pistaći sa zaštićenim geografskim poreklom iz Brontea na Siciliji, sveža pavlaka i jestivi listić zlata od 24 karata.
Međutim, cenu ne određuju samo sastojci. Šafran prolazi trodnevni proces pripreme pre nego što započne završno mešanje sladoleda. Sam sladoled priprema se pred gostom, a čitavo iskustvo traje oko sat i po vremena. Tokom degustacije domaćini objašnjavaju istoriju recepta, poreklo sastojaka i način proizvodnje.
Završni trenutak, koji porodica Paparela naziva „oblačenje“, podrazumeva završno ukrašavanje sladoleda jestivim zlatom. Zbog toga „Mokambo“ ovaj proizvod ne predstavlja kao običan sladoled, već kao gastronomsko iskustvo koje spaja istoriju, zanat i vrhunske namirnice.
Zašto je ovaj sladoled postao toliko popularan uprkos ceni
Iako mnogima deluje neverovatno da neko izdvoji 95 evra za jedan sladoled, upravo je njegova ekskluzivnost doprinela popularnosti. U „Mokambo“ dolaze gosti iz cele Italije, ali i iz inostranstva, kako bi isprobali ono što vlasnici nazivaju jedinstvenim gastronomskim iskustvom. Neki posetioci putuju stotinama kilometara samo da bi probali Scettro del Re, pretvarajući degustaciju u poseban razlog za putovanje.
Prema rečima Vinćenca Paparele, vrednost ovog proizvoda nije samo u skupocenim sastojcima, već i u vremenu koje je potrebno za njegovu pripremu, pažljivom odabiru sirovina i očuvanju recepture koja se gotovo dva veka prenosi sa generacije na generaciju.
Ugled poslastičarnice potvrđuju i brojna priznanja. „Mokambo“ je među retkim italijanskim poslastičarnicama koje su dobile prestižnu nagradu Tre Coni (Tri korneta) najviše priznanje vodiča Gambero Rosso, koji ocenjuje najbolje zanatske proizvođače sladoleda u Italiji.
Naravno, kritike nisu izostale. Za mnoge potrošače sladoled ostaje svakodnevna poslastica i teško je prihvatiti da može da košta koliko večera u vrhunskom restoranu. Upravo taj sudar između tradicionalnog proizvoda i luksuzne gastronomije učinio je da Scettro del Re postane jedna od najkomentarisanijih kulinarskih tema u Italiji.
Ipak, nije najskuplji sladoled na svetu
Koliko god cena od 95 evra delovala visoko, italijanski sladoled iz Pulje daleko je od svetskog rekorda.
Najskuplji sladoled na svetu prema Ginisovoj knjizi rekorda je Byakuya, koji proizvodi japanska kompanija „Cellato“.
Jedna porcija košta oko 6.200 evra, a priprema se od belog tartufa iz Albe, jednog od najskupljih prehrambenih proizvoda na svetu (koji se nalazi u Italiji), zatim italijanskog Parmiđano ređano sira, sakekasu paste nastale u proizvodnji sakea i jestivog zlata. Cilj nije samo ukus, već stvaranje jedinstvenog spoja japanske i evropske gastronomske tradicije.
Među najpoznatijim luksuznim desertima nalazi se i Frrrozen Haute Chocolate, koji se služi u restoranu „Serendipiti 3“ na Menhetnu. Priprema se od četrnaest vrsta najkvalitetnije čokolade iz Afrike i Južne Amerike, uz dodatak jestivog zlata i šlaga.
Desert se služi u kristalnoj čaši marke „Baccarat“, koju gost zadržava, kao i kašičicu od belog zlata ukrašenu dijamantima. Upravo ovi luksuzni detalji najvećim delom objašnjavaju cenu od 25.000 dolara.
Apsolutni rekord ipak ne pripada sladoledu zbog njegovih sastojaka, već zbog onoga što ga prati. U čuvenom restoranu „Arnaud’s“ u Nju Orleansu služi se desert Strawberries Arnaud – jagode marinirane u portugalskom vinu, sladoled od tahićanske vanile i šlag.
Njegova cena može da dostigne čak 9,85 miliona dolara, jer se uz desert poklanja prsten sa retkim prirodnim plavim dijamantom od preko deset karata, namenjen pre svega prosidbama i drugim posebnim prilikama. Bez tog dragulja, isti desert košta svega nekoliko dolara.
Kada cena postane deo priče
Slučaj poslastičarnice „Mokambo“ pokazuje da se vrednost jednog gastronomskog proizvoda ne određuje isključivo cenom sastojaka. Na nju utiču i istorija, zanatsko umeće, vreme potrebno za pripremu, kao i emocija i iskustvo koje proizvod pruža gostu.
Da li je Scettro del Re nepotreban luksuz ili primer vrhunske italijanske gastronomije, ostaje stvar ličnog ukusa.
Ono što je nesporno jeste da je jedan kornet sladoleda uspeo da pokrene raspravu širom Italije i privuče pažnju međunarodne javnosti na malu porodičnu poslastičarnicu u Pulji, koja već skoro dva veka čuva svoju tradiciju.
(RTS)