O početku Velikog rata svedoče sećanja učesnika, arhivska građa, diplomatski izveštaji i zapisi lekara koji su bili uz srpske vojnike. U njima se opisuju prve reakcije nakon Sarajevskog atentata i objave rata, ali i atmosfera u kasarnama i među narodom.
Veteran Živojin Lazić prisećao se da je njegov komandant okupio vojnike i saopštio im da je zemlja ušla u ratno stanje, nakon čega su odmah napustili kasarne i počeli da kopaju rovove.
Istoričari navode da su vojnici bili svesni da ih očekuje sukob sa jednom od najmoćnijih evropskih sila. U lekarskim zapisima zabeleženi su i trenuci straha i pitanja da li je rat mogao biti izbegnut, ali i snažna vera da će Srbija pružiti otpor i odbraniti se.
„Videlo se kod stanovništva da postoji momenat navike na sve one procedure i ono što vojska radi u vreme mobilizacije tokom sukoba. To, nažalost, nije bila nova situacija. Što se tiče same vojske, ona ulazi u sukob brojčano i materijalno slabija. Nedostaje municija, vojska je istrošena i nije bilo vremena da se obnove rezerve i materijal, pa je morala da se bori sa više izazova“, objasnio je kustos Vojnog muzeja Bojan Vićentić.
Prvi napadi Austrougarske počeli su 28. jula sa reka Save i Dunava. Uprkos nepovoljnom odnosu snaga, otpor srpske vojske iznenadio je i neprijatelja i saveznike, a pobede koje su usledile, posebno u Kolubarskoj bici, ostale su upisane u vojnu istoriju kao primer uspešnog suprotstavljanja brojnijem protivniku.
„Naše bitke su ušle u udžbenike, a posebno Kolubarska bitka. Tada je nanet ozbiljan udarac austrougarskoj vojsci. Ona je u ofanzivu ušla uverena da je to put ka pobedi, dok je srpska vojska bila istrošena, umorna i uzdrmanog duha. Ipak, uspela je da se pregrupiše, pronađe snagu i volju, a upravo je taj moralni momenat bio presudan. Nije slučajno što se Kolubarska bitka i danas izučava na Vest Pointu kao primer uspešne odbrambene operacije“, rekao je kustos Vojnog muzeja.
O hrabrosti srpskih vojnika svedoče i brojna sećanja savezničkih vojnika, koji su decenijama kasnije opisivali epopeju srpske vojske, od borbi na Kajmakčalanu do proboja Solunskog fronta.
(RTS)