„Od 20. decembra smo već uveliko bili na kuli Beograd gde smo imali 173 pozicije koje su montirane od 20. do 20. sprata. Četiri tima penjača su to montirala. Ukupno nekih 17.000 pirotehničkih sredstava i svetlosnih efekata bilo je nebu u tih osam i po minuta, i uz to još 1.000 dronova po prvi put sa kojih su ispaljivani vatrometi”, kaže David Kuzmanović, stručnjak za pirotehniku.
Nekada se svaki vatromet pravio i palio ručno, a danas je daljinskim upravljanjem moguće aktivirati na hiljade pirotehničkih sredstava. Ipak, neophodno je voditi računa o bezbednosti, pa su most Gazela i plovni put Save bili zatvoreni tokom projekcije.
„Mi smo imali takozvane spotere koji su pazili stalno kako se sve odvija, bila su tu i vatrogasna vozila raspoređena svuda. Moramo da imamo svu zaštitnu opremu – prsluke, cipele, slušalice, takođe statički elektricitet, ono kad vas kao udari struja. Kad radite s pirotehnikom, to može da aktivira vatromet, zato postoji posebna pamučna garderoba koja to ne može da izazove”, izjavio je Kuzmanović.
Kineska dinastija Tang napravila je prvi vatromet da bi se rasterali zli duhovi.
Nekada su to bili samo zvučni efekti uz poneki bljesak, a današnji vatrometi formiraju slike. Australija je postala poznata po svojim novogodišnjim vatrometrima i svetlosnim slikama na nebu.
„Ti oblici se prikazuju laserski, recimo velika bela ajkula je jedna od tih slika. To sve traje oko 15 minuta, i porodični vatromet i onaj veliki u ponoć, i u isto vreme su na nebu i laseri, i vatrometi, i dronovi”, kaže Zoran Subić iz Melburna.
Tehnologija je olakšala korišćenje vatrometa, a moglo bi se reći i da su ovi današnji ekološki, jer ništa ne pada na tlo, već sve sagori iznad zemlje, a vetar brzo pročisti vazduh.
(RTS)