Prema procenama, mašina je mogla da dostigne cenu od dva do tri miliona evra.
Naučnici i istraživači su podneli pravnu žalbu da se istorijskom instrumentu dodeli zaštita nasleđa, tvrdeći da bi trebalo da bude klasifikovan kao „nacionalno blago“.
Paskal je imao 19 godina kada je 1642. godine izumeo uređaj kako bi pomogao svom ocu, tadašnjem šefu Normandijskog odbora za akcize, da reorganizuje poreske prihode pokrajine. Kasnije je napravio oko 20 gotovih kalkulatora, poznatih i kao Paskalini, pre nego što se posvetio drugim interesovanjima.
Paskal je projektovao tri verzije svojih računskih mašina: jednu za sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje; jednu za računovodstvo; i jednu za izračunavanje rastojanja. Ovaj kalkulator je jedini sačuvani primerak ovog poslednjeg i jedan je od samo devet koji još uvek postoje, i jedini za koji se veruje da je u privatnim rukama – ostali se čuvaju u muzejima.
U svom opisu predmeta, aukcijska kuća „Kristiz“ je napisala: „Paskalina je mnogo više od jednostavnog mehaničkog objekta: to je prvi pokušaj u istoriji da se ljudski um zameni mašinom.“
„Njen izum označava proboj, ‘kvantni skok’ čiji značaj i važnost danas dobijaju veoma posebno značenje.“
Paskalina je bila izložena u prostorijama aukcijske kuće u Njujorku i Hong Kongu tokom cele godine.
Mašina je bila deo Kristijeve biblioteke pokojnog katalonskog kolekcionara Leona Parsea, na kojoj su se takođe našli Paskalov filozofski komad Misli i prva štampana verzija Paskalove opklade.
U sredu je pariski upravni sud privremeno blokirao raniju dozvolu za izvoz koju je francuski ministar kulture izdao u maju. Dva stručnjaka su potpisala ministrov sertifikat, uključujući i jednog iz muzeja Luvr.
Sudija je zaključio da postoje „ozbiljne sumnje“ u vezi sa zakonitošću sertifikata, navodi se u saopštenju pariskog suda, dodajući da je odluka privremena dok se ne donese konačna presuda.
U saopštenju za novinsku agenciju AFP, portparol „Kristiza“ je rekao: „S obzirom na privremenu prirodu ove odluke i u skladu sa uputstvima svog klijenta, ‘Kristiz’ obustavlja prodaju Paskaline.“
Sud je napomenuo da istorijska i naučna vrednost Paskaline može da je kvalifikuje kao „nacionalno blago“, što garantuje zaštitu prema francuskom zakonu o kulturnom nasleđu.
Francuska grupa Association Sites & Monuments, koja je navedena kao podnosilac zahteva u sudskom podnesku, pozdravila je odluku.
(RTS)