Kortina d'Ampeco nije samo planinsko mesto. Ona je simbol. Još od pedesetih godina prošlog veka, Kortina predstavlja spoj prirodne lepote, društvenog prestiža i diskretnog luksuza. Upravo ovde, među Dolomitima, nastajao je mit italijanske dolče vite.
U samom centru Kortine, Hotel de la Poste zauzima posebno mesto jer je najstariji hotel u ovom luksuznom skijalištu. Nastao na temeljima Crkve Svete Katarine 1804. godine on je decenijama u vlasništvu iste porodice.
Ovo nije bio samo hotel, već mesto susreta, svojevrsni salon u kome su se okupljali glumci, pisci, reditelji, aristokrate i industrijalci. Mesto gde se dolazilo da bi se razgovaralo, a ne da bi bili viđeni.
Među gostima Hotela de la Poste bio je i Ernest Hemingvej. Često je boravio u Kortini, privučen planinama, tišinom i atmosferom. Voleo je jednostavnost, diskreciju i osećaj da je deo mesta, a ne turista. Njegovo prisustvo govori o vremenu kada su u Kortini boravili umetnici i intelektualci koji su tražili autentičnost. I koji su rado boravili u kafeu hotela.
„U sobu 107 je odsedao Hemingvej svaki put kada je dolazio u Kortinu. Bio je jako radoznao i rado je dolazio u jesenjem periodu, a ovde je naučio i da skija. I ova soba je baš tražena i trenutno zauzeta jer smo mi zadržali originalan nameštaj iz pedesetih godina, tu je i njegova originalna pisaća mašina. On je ovde napisao i priču Out of season i započeo je roman S one strane reke i Među drvećem“, navodi direktor i vlasnik Hotela de la Poste, Đerardo Manaigo.
Kortina je bila mesto koje su birali oni koji su već bili poznati. Sofija Loren i Marčelo Mastrojani dolazili su zbog slobode i diskrecije, daleko od rimskih paparaca.
Odri Hepbern je volela Kortinu zbog jednostavnosti i prirode – ovde je mogla da bude gošća, a ne diva. Federiko Felini pronalazio je inspiraciju u spoju luksuza i planinske tišine. Đani Anjeli je bio često rado viđen gost.
Kortinu su rado posećivali i holivudski glumci poput Klerka Gebla, Kirka Daglasa i Frenka Sinatre. Privlačila ih je evropska elegancija, ali i činjenica da luksuz ovde nikada nije bio nametljiv. Bio je prisutan, ali tih. Baš ono što je prijalo i Hemingveju.
„Hemingvej je birao stalno ovu sobu jer je imao kompletan pogled na Kortinu. Za njegovu inspiraciju to je bilo jako važno. A voleo je i žensko društvo. Imao je više žena istovremeno, bio je sa plemkinjom Ivančić, zatim sa gospođicom Pivano koja je bila odavde i puno prijateljica iz svetskog džet-seta koji je baš voleo Kortinu“, otkriva konsijerž hotela, Lorenco Kaldiron.
Danas, decenijama kasnije, Hotel de la Poste i dalje predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola tog doba, kada je Kortina gradila svoj tihi, ali neizbrisiv mit. To je mit elegancije, susreta i diskretnog luksuza – luksuza koji nikada nije morao da bude upadljiv niti glasan.
(RTS)