Lenonova akustična gitara sa 12 žica „Framus Hootenanni“ na kojoj je svirao u aktivnom periodu „Bitlsa“ na aukciji u „Džulijanu“ dostigla je, posle 20 ponuda, cenu od 2.857.500 dolara. Lenonova gitara prevazišla je očekivanja jer je aukcijska kuća „Džulijan“ procenila da će biti prodata za iznos između 600.000 i 800.000 dolara. Sada je postala najskuplja gitara „Bitlsa“.
Prethodni rekord bio je Lenonov „Gibson J-160E“, koji je 2015. godine na aukciji iste kuće prodata za 2,41 milion dolara.
„Možemo da tvrdimo da je `Framus Hootenanni` istorijski značajnija od druge Lenonove gitare koju smo prodali za 2,4 miliona dolara 2015. godine“, rekao je Daren Džulijan, izvršni direktor i suosnivač aukcijske kuće.
Godine 1964. Lenon je kupio „Framus Hootenanni“, akustičnu gitaru sa 12 žica proizvedenu u Bavarskoj, u Nemačkoj. Instrument ima lice rezonantne kutije od smrče, stranice i vrat od mahagonija, nastavak od palisandra i 19 pragova. Njen jedinstveni oblik doprinosi toplom, jakom i prepoznatljivom zvuku.
„Framus Hootenanni“ gitara je debitovala tokom snimanja Help! 1965. godine kada je snimana u rukama Lenona i Džordža Harisona.
Potvrđena autentičnost
Beleške producenta Džordža Martina potvrđuju da su gitaru koristila dva člana „Bitlsa“ i ona se može čuti u numerama You’ve Got to Hide Your Love Away, Girl, Norvegian Wood.
Ekspert za sastav „Bitls“ Endi Babjuk blisko je sarađivao sa prethodnim vlasnikom gitare kako bi potvrdio njenu autentičnost.
Identifikovao je karakteristične oznake na instrumentu, uključujući šaru rozete, vrste drveta i delove oklopa kornjače, koji se poklapaju sa fotografijama studijske sesije i scenama iz filma Help!.
Krajem 1965. Lenon je poklonio gitaru Gordonu Voleru iz dua „Peter & Gordon“, za koga su Lenon i Pol Makartni pisali pesme. Voler je kasnije gitaru predao svom menadžeru, koji ju je decenijama čuvao na tavanu, nesvestan njene neverovatne istorije.
Kada se gitara ponovo pojavila, bila joj je prekopotrebna restauracija zbog uslova skladištenja koji nisu bili idealni.
Tokom četiri nedelje, neumorno je rađeno na popravci gitare. Cilj restauratora nije bio samo da gitaru učini instrumentom koji se može svirati, već i da osigura da će ostati u solidnom stanju i u decenijama koje dolaze.
(RTS)