Reč je o olupinama koje su potopljene nakon Drugog svetskog rata, kada su nemačke snage, u nemogućnosti da svoju flotu provedu kroz Đerdapsku klisuru, potopile brodove na jednoj od najužih i najbržih deonica Dunava.
Vršilac dužnosti pomoćnika ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Vladimir Batalović ističe da je posao izuzetno zahtevan: „Svakako jako kompleksan posao, mislim i građevinski, ali sa aspekta bezbednosti je jako, jako kompleksan“, naglašava Batalović.
Najveći izazov predstavlja opasan teret koji se nalazi u potopljenim brodovima.
„S obzirom na to da je tamo opasan teret, postoje mine, neeksplodirana ubojna sredstva, a ovaj moramo da vodimo računa o bezbednosti, što nam je ovde prioritet“, dodaje.
Do sada je, prema njegovim rečima, uklonjeno sedam plovila, dok je uklanjanje osmog u pripremi, a čekaju se i povoljni uslovi za tu vrstu operacije. Radovi u velikoj meri zavise od prirodnih uslova.
„Prvo hidrološki, što se tiče dubine vode, temperature. Uvek je bolje da se radi u letnjim mesecima“, objašnjava on, dodajući da trenutni uslovi često otežavaju rad roniocima.
Sam proces uklanjanja izuzetno je složen i odvija se u više faza. „Prvo treba locirati plovilo, onda poslati ronioce da vide da li ima tih neeksplodiranih ubojnih sredstava, onda demineri vrše svoj deo posla. Kada se to završi, onda se tek pristupa uklanjanju“, ističe Batalović.
Postoji više načina uklanjanja olupina – od izvlačenja celog broda, preko sečenja i delimičnog uklanjanja, parcijalnog vađenja, do premeštanja na veću dubinu.
Trenutno je plovni put na tom delu Dunava značajno sužen, što predstavlja dodatni izazov za rečni saobraćaj. Kada se svi brodovi uklone, plovidba će biti značajno unapređena.
„Imaćemo plovni put u punom kapacitetu, što će značiti brže i bezbednije pre svega plovidbu“, naglašava Batalović.
Stroga pravila bez preticanja
Da je reč o zahtevnoj deonici, potvrđuju i kapetani koji njome plove.
„Deonica je vrlo zahtevna i nije prijatna za plovidbu pošto je sužen plovni put, naročito kad je vodostaj nizak“, kaže kapetan Petar Đorđević i dodaje da su pravila stroga: „Nema mimoilaženja i nema preticanja, tako da se mora sačekati brod koji je nizvodni“.
U proces uklanjanja uključen je veliki broj stručnjaka, desetine ljudi su u poslu, a najrizičniji deo posla obavljaju ronioci i demineri. „To je ono što nosi najveću, najveću rizik u ovom poslu“, naglašava Batalović.
Prema planu, do 2027. godine trebalo bi da budu uklonjena sva 21 plovila, nakon čega sledi uređenje rečnog dna. Za ovu godinu planirano je uklanjanje još nekoliko brodova, najmanje sedam. Iako opasnost postoji, Batalović dodaje da do sada nije bilo incidenata.
Uklanjanje olupina kod Prahova tako predstavlja dugoročan, ali ključan korak ka bezbednijoj i efikasnijoj plovidbi jednom od najvažnijih evropskih reka.
(RTS)