„Prvobitni oblik trgovine je bila trampa, ljudi su razmenjivali ono što su imali viška da bi dobili ono što im je nedostajalo. Te razmene su bile dosta teške jer ste morali da nađete nekog ko je voljan da proda ono što vama treba, ko je voljan da uzme ono što vi nudite i zbog toga je to bilo malo komplikovano, ali je funkcionisao“, objašnjava profesor dr Goran Petković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Važan trenutak za istoriju trgovine bio je nastanak novca.
„Trgovina je procvetala i trgovci su opremljeni novcem lako kupovali na različitim mestima ono što im je potrebno. Oni su tada putovali, sakupljali su viškove roba na različitim mestima i sa tim zalihama dolazili na bogata mesta gde se prodavalo i gde su mogli opet dobro da zarade i tako je trgovina ušla u profesionalnu fazu svog rada“, navodi dr Petković.
Industrijska revolucija donosi masovnu proizvodnju, čime nastaje moderna trgovina i potreba za efikasnim kanalima za protok velike količine robe.
„Viktor Igo opisuje galeriju Lafajet, jednu od prvih robnih kuća u Francuskoj kao katedralu trgovine. Nastaje nova religija, nastaje doba rasta prometa. Začetnik toga su robne kuće krajem 19. veka. Početkom 20. veka se pojavljuje samousluživanje – 1916. a negde 30. godine prvi supermarket zasnovan na samousluživanju“, precizirao je profesor Petković.
U 21. veku preovladava elektronska trgovina. Internet menja način na koji kupujemo jer nam je danas sve dostupno 24 sata dnevno na bilo kom kraju sveta.
„Mnogi veb-trgovci razvijaju akciju marketinga jedan na jedan, zato što iz ogromnih baza podataka, koje, pre svega, puni elektronska trgovina, oni mogu vrlo precizno da sagledaju profile potrošača i da svakom od nas upute personalizovanu ponudu o robama koje baš nas zanimaju“, naglasio je profesor Petković.
Od trampe do online kupovine, trgovina je rasla uz civilizaciju, menjala oblike, ali zadržala suštinu, a to je povezivanje ljudi.
(RTS)