„Za ovo malo mesto znači mnogo, pre svega, unosi taj karnevalski duh gde ljudi u tim karnevalskim danima zaborave na svakodnevicu i okrenu život ka bojama i čaroliji karnevala“, rekla je Tatjana Kokar, predsednica Opštine Bela Crkva.
Belocrkvanski karneval odavno nije samo lokalna svetkovina, već ozbiljna institucija na mapi evropskih karnevalskih gradova, od koje su, kako kažu profesionalci, mnogi učili.
„Mi u Srbiji smo svi učili od belocrkvanskog karnevala, jer zapravo belocrkvanski karneval ima najdužu tradiciju, evo za dve godine će biti 200 godina, dakle kada nešto traje 198 godina to je za čast i za veliki respekt“, istakao je Aleksandar Vasović, član internacionalnog borda Federacije evropskih karnevalskih gradova.
Ipak, najveća snaga ovog karnevala leži u ljudima. Mesecima unutrašnjost kuća i dvorišta u Beloj Crkvi i okolnim mestima postaju radionice u kojima se šiju kostimi i prave čuvena alegorijska kola.
„Svi smo tu da se zabavimo, da se smejemo i da plešemo. Upravo je to osnova ovog karnevala i ne samo ovog nego svakog“, kaže Žana Kapa iz Crne Gore.
„Prelep grad, predobra organizacija, prijem kod gradonačelnice, sve odlično. Utisci su odlični“, ocenila je Ksenija Gramatikula iz Strumice u Severnoj Makedoniji.
Budimir Katarina iz Nove Moldave u Rumuniji naglašava da se raduje što je na belocrkvanskom karnevalu i da ovo nije prvi put da dolazi. Sara Pičikin iz Kusića oduševljena je učesnicima.
Sa više stotina maskiranih učesnika, prepunim ulicama i uspomenama koje će se prepričavati do sledećeg leta, Bela Crkva je još jednom dokazala da istorija i zabava najbolje idu ruku pod ruku. Najstariji karneval u zemlji poslao je najlepšu razglednicu u svet.
(RTS)