Portret u jednoj britanskoj kolekciji, za koji se dugo verovalo da je učenička kopija gotovo identične Rembrantove slike Starac sa zlatnim lancem, zapravo je delo holandskog majstora iz 17. veka, tvrde stručnjaci.
Obe slike su s početka 1630-ih, i obe prikazuju starijeg čoveka u skoro prirodnoj veličini sa zlatnim lancem i šeširom sa perjem.
Prvi put posle skoro četiri veka, dva portreta su ponovo na istom mestu – u Umetničkom institutu u Čikagu, koji poseduje verziju naslikanu na čvrstoj podlozi za koju se pouzdano zna da je Rembrantovo delo.
Drugi portret, nešto manjih dimenzija i naslikan na platnu, pozajmljen je od ser Fransisa Njumana, preduzetnika sa sedištem u Kembridžu. Slika važi za „kopiju“ koju je naslikao nepoznati slikar u Rembrantovoj školi.
Međutim, stručnjak za Rembrantova dela, Gari Švarc, zaključio je da su obe slike rad čuvenog umetnika. Pored izuzetnih poteza četkicom, tvrdio Švarc, dokaz je i činjenica da su mnogi holandski umetnici tog perioda stvarali replike svojih slika.
Jedan francuski savremenik Rembranta primetio je 1699. godine da gotovo nema slikara (u Holandiji) koji nije ponovio jedno od svojih dela zato što mu se sviđalo ili zato što ga je neko zamolio da napravi potpuno isto.
„Samo je pitanje da li ćemo prihvatiti da je Rembrant to uradio. Smatram to veoma uzbudljivim. Otvara sve vrste mogućnosti za ponovno posmatranje mnogih slika“, rekao je Švarc za britanski Gardijan.
„Ako je Rembrant imao kupca za repliku svog atraktivnog Starca, koji bi bio najefektniji i najefikasniji način da se ona napravi? Dodeljivanje zadatka učeniku, čiji bi rad morao da bude popravljan, a Njumanova slika nema naznake ispravki, ili ponovno izvođenje koraka koje je upravo preduzeo, kada su još bili sveži u sećanju i ruci? Sigurno ovo drugo ima više smisla. Ova pretpostavka objašnjava izuzetan kvalitet platna“, objašnjava Švarc.
Rendgensko i infracrveno snimanje slike koja je u Čikagu otkrilo je crtež ispod boje koji je, na primer, pokazivao dorađivanje odeće muškarca. Takve ispravke tokom slikanja nisu bile prisutne na „kopiji“. „Da je to radio učenik, napravio bi greške koje bi majstor želeo da ispravi. Ova je tako precizna“, ističe Švarc.
Njumanov pradeda je kupio sliku kao Rembrantovu 1898. godine od londonske Galerije „Agnjuz“ za poveliku sumu. „Dakle, u to vreme je zaista shvaćena veoma ozbiljno“, naglasio je Švarc. Ali kada se druga slika pojavila 1912. godine, ovu je poznati nemački istoričar umetnosti Vilhelm Bode ocenio kao „veštu reprodukciju“.
Švarc, koji će u ponedeljak održati predavanje o holandskom slikarstvu u Nacionalnoj galeriji u Londonu, napisao je brojne knjige o Rembrantu i holandskom slikarstvu i upravo je objavio novi tom u seriji Svet umetnosti (World of Art) izdavačke kuće „Thames & Hudson“.
Jedan od Švarcovih argumenata da Bode nije bio u pravu je da nemački istoričar umetnosti „nije ponudio ozbiljno obrazloženje za svoju tvrdnju“.
Njumanova verzija je izložena samo jednom ranije, 1952. godine, kao deo izložbe u Kraljevskoj akademiji u Londonu.
„U katalogu su je nazvali Rembrantovim originalom. Ali stručnjaci koji su posetili izložbu su to ispravili i, u časopisu Berlington, objavljen je članak vodećeg holandskog istoričara umetnosti koji je naveo da je ovo kopija iz Rembrantovog studija“, kaže Švarc.
Razlika ipak ima između „kopije“ i originalnog portreta
Iako mnogi detalji izgledaju isto na oba dela, pažljivim ispitivanjem otkrivene su razlike, pokazalo je istraživanje iz Čikaga. Dok su trepavice na slici u Velikoj Britaniji nastale sitnim potezima četkice kojom je naneta svetla boja, one na slici u Čikagu su napravljene grebanjem kroz tamnu boju dok je još bila vlažna, otkrivajući svetlu boju ispod.
Međutim, studija Instituta Hamilton Ker, pri Univerzitetu u Kembridžu, otkrila je da platno i pigmenti boja britanske verzije odgovaraju onima koje su koristili Rembrant i njegov studio. Takođe je utvrđeno da ima istu dvostruku uljanu podlogu kao i osam Rembrantovih slika iz 1632. i 1633. godine.
Umetnički institut u Čikagu je saopštio da su, nakon pregleda snimaka nastalih infracrvenim skeniranjem, zatim rendgenskih snimaka i analize pigmenata, razlike između dva dela ukazivale na to da je britanska verzija bila radionička reprodukcija. Ali su priznali da se „razgovor o svrsi i autorstvu ovih slika nastavlja razvijati“.
Njuman, upitan da li je oduvek verovao da je reč o Rembrantu, ističe da je njegov stav da je to uvek bila misterija: „Uživao sam u misteriji jer je to značilo da mogu da uživam u njoj na zidu… a da ne snosim odgovornost za njen potencijalni značaj“.
Ako njegova slika jeste Rembrantov rad, otići će u muzej, poručio je Njuman.
(RTS)