Mali reklamni letak, skriven više od jednog veka u arhivu drevne apoteke manastira San Marko u ulici Kavur, ponovo je izneo na svetlost dana preparat pod nazivom „Elisir vinoso ricostituente“, okrepljujući vinski eliksir koji se u 19. veku reklamirao kao lek protiv fizičkog i mentalnog umora, glavobolje i slabosti izazvane godinama ili, kako je pisalo, „izuzetnim naporima“.
Istraživače, međutim, nije toliko zanimala njegova namena koliko sastav. Među sastojcima su se nalazili listovi bolivijske koke i plod kole, dve supstance koje će nekoliko godina kasnije ući u istoriju nastanka Koka-Kole.
Sličnost sa Pembertonovim „French Wine Coca“
Godine 1886. američki farmaceut Džon Stit Pemberton napravio je u Atlanti preparat pod nazivom „French Wine Coca“, lekovito piće na bazi vina, ekstrakta koke i kole. Iz te formule, posle kasnijih izmena, nastala je Koka-Kola.
Firentinski dokument opisuje raniji preparat sa istim osnovnim sastojcima: 30 grama ploda kole i 10 grama listova bolivijske koke, potopljenih u alkoholnu mešavinu.
Tu i nastaje pitanje na koje za sada nema odgovora: Da li je drevni eliksir pripadnika dominikanskog reda ikako povezan sa kasnijom američkom formulom? Sam samostan San Marko poziva na oprez, jer nema dokumenata koji bi potvrdili direktnu vezu sa recepturom Džona Pembertona. Podudarnost sastojaka ipak ostaje zanimljiva i otvara novo poglavlje u istraživanju istorije medicine i farmacije.
Kada su manastiri bili centri znanja i istraživanja
Otkriće podseća na ulogu koju su vekovima imale stare manastirske apoteke u Italiji, mesta na kojima su se susretali vera, botanika i medicina. Redovnici su proučavali lekovita svojstva biljaka, prikupljali ih iz različitih delova sveta i pretvarali u preparate namenjene lečenju.
Otac Manuel Ruso, rektor manastira San Marko, koji je stari reklamni letak pronašao tokom sređivanja arhive, kaže da je dalja analiza dokumenata pokazala da je ovaj eliksir bio jedan od traženijih proizvoda manastirske apoteke.
Egzotični sastojci, koka iz Južne Amerike i kola iz Afrike, najverovatnije su do Firence stizali zahvaljujući misionarima koji su se vraćali sa svojih putovanja i donosili biljke koje su u to vreme bile prava retkost u Evropi. Pre nego što je savremena globalizacija povezala svet, manastiri su često bili baš ta mesta gde su se sretala znanja i iskustva različitih kontinenata.
Mali komad papira koji dodaje novu stranicu istoriji Koka-Kole
Danas je Koka-Kola mnogo više od običnog napitka, njeno ime i logo poznati su širom sveta, pojavljuje se u popularnoj kulturi, pesmama i reklamama, a njene kampanje su čak uticale i na to kako danas zamišljamo Deda Mraza.
Dokument iz Firence ne menja zvaničnu istoriju nastanka Koka-Kole i ne dokazuje da je njena formula nastala u Italiji.
Pokazuje, ipak, nešto drugo – koliko su se vekovima prepletali putevi biljaka, medicine, trgovine i ljudske radoznalosti. Jedan zaboravljeni list papira iz manastirske arhive tako je postao trag jedne mnogo veće priče.
(RTS)