U kasnijim verzijama legendi, Morgana je najčešće prikazana kao ljubavnica ili neprijatelj – a ponekad i oboje – mnogih Arturovih najbližih saveznika, uključujući Ser Lanselota i moćnog čarobnjaka Merlina.
Smatra se da je njeno prezime, le Fej, kombinacija francuske i galske reči za vilu i odnosi se na njene fantastične moći.
Moderne verzije Arturove priče, kao što je Bi-Bi-Sijeva serija Merlin (2008–12) ili irsko/kanadska serija Kamelot (2011), nastavljaju ovaj trend. U njuma Morgana sarađuje sa Mordredom, vitezom koji ubija Artura, suprotstavljajući je kralju i njegovim vitezovima u epskim bitkama dobra i zla.
Isceliteljka i matematičarka
Prvi put je vidimo oko 1150. godine kao deo epske poeme pod nazivom Vita Merlini (Život Merlina), koju je napisao velški sveštenik Džefri od Monmuta.
Ona se pojavljuje kada Merlin dovodi smrtno ranjenog Artura na Avalon (ostrvo magije) u nadi da će ga Morgana izlečiti.
Zanimljivo je da je ovo putovanje na Avalon jedini deo Morganine priče koji je u skladu sa skoro svakom verzijom koja se javlja i u kasnijim tekstovima.
Za razliku od kasnijih verzija, Morganin najraniji oblik u Vita Merlini je potpuno pozitivan.
Kraljica Avalona, ona vlada zajedno sa svojih osam sestara, od kojih je ona najlepša.
Kao isceliteljka, ona je stručnjak za travarstvo. Takođe može da menja oblik, što joj omogućava da posećuje gradove poznate kao centre učenja u srednjovekovnoj Evropi.
Džefri takođe piše da Morgan predaje matematiku svojim sestrama. U terminima 12. veka, to znači da je verovatno bila obučena u matematici, finansijama i astronomiji. Dok je skoro svaka plemkinja ovog vremena znala dovoljno matematike da vodi svoj zamak, Morganino obrazovanje je znači prevazilazilo ove norme.
Moći koje joj je Džefri od Monmuta dao odražavale su rane oblike prirodne filozofije, najranijeg oblika naučnog procesa. Prirodna filozofija se odnosila na težnju da se priroda i svet oko sebe razumeju kroz rasuđivanje, a ne kroz religiju.
Morganine moći spadaju u dve ključne grane prirodne filozofije: nauku o medicini i nauku o nekromantiji zasnovanoj na fizici.
Nauka o medicini je manje-više ono što zvuči. Međutim, nauka o nekromantiji zasnovana na fizici nije se odnosila na vraćanje ljudi iz mrtvih – to je bilo proučavanje onoga što jeste, a šta nije moguće.
U periodu pre biologije i fizike, mnogi od najjednostavnijih procesa – poput nastanka žabe iz punoglavca – smatrani su okultnim.
Sposobnost manipulacije ovim procesima smatrana je učenošću (i samim tim pravilnom) praksom magije.
Ova rana verzija Morgane, iako sama nije bila stvarna osoba, delimično je bila zasnovana na veoma moćnoj srednjovekovnoj ženi koja je zapravo postojala – carici Matildi, ćerki kralja Henrija I.
Džefri je bio pristalica kraljice i to je verovatno uticalo na njegovu odluku da Morganu prikaže kao pozitivnu i čednu.
Kako je Morgana postala zla
Kako su arturijanske legende počele da se pišu u maniru francuskih viteških romana (književni žanr od 12. do 15. veka), Morgana je počela da se menja.
Ona je i dalje fantastična isceliteljka, ali više nije kraljica Avalona. Umesto toga, postala je Arturova polusestra (ista majka, različiti očevi).
U nešto kasnijim tekstovima, ona postaje osvetoljubiva, ljubomorna i okrutna, i počinje da koristi svoju magiju sebično. Umesto lečenja, ona postaje majstor iluzije i čarolija, često koristeći svoju magiju da zarobi Arturove vitezove (posebno Lanselota).
U jednom primeru, iz teksta pod nazivom Ciklus Lanselot-Gral, Morganu odbija vitez zbog druge žene.
Besna, Morgana stvara Dolinu bez povratka (ili Dolinu lažnih ljubavnika). Nijedan čovek koji je bio neveran svojoj ljubavnici, čak i u mislima, ne može da napusti dolinu. Čarolija traje decenijama, dok je Lanselot ne razbije i ljudi ne budu oslobođeni.
U tekstovima iz ovog vremena takođe se pojavljuju čarolije za uspavljivanje, koje Morgana koristi da otme Lanselota.
U kasnijim tekstovima stvari postaju mnogo mračnije. Morgana začarava plašt, vrstu ogrtača, tako da spali onoga ko ga nosi. Ona ga šalje Arturu kao poklon.
Gospa Jezera ga sprečava da ga obuče, i predlaže glasniku da ga on obuče. Morganin pokušaj atentata je osujećen.
Ova promena u Morganinom karakteru dogodila se, između ostalog, zbog sve komplikovanijih verovanja o tome šta je značilo biti veštica u srednjovekovnoj Evropi.
Moćna, nezavisna i osvetoljubiva
Konačno, priroda viteških romana takođe je imala određeni uticaj.
Ova vrsta pripovedanja funkcionisala je po strogim pravilima u kojima su se vitez i njegova ljuba suočavali sa raznim preprekama u pokušaju da budu zajedno.
Morgana, kao veoma nezavisna figura čak i kada je udata, pomaže u ispunjavanju uloge prepreke za viteza – negativca.
Uprkos tome, vila Morgana je veoma voljen lik iz legendi o Arturu. Moćna, nezavisna i osvetoljubiva, Morgana je postavila standard za veštice.
Njen uticaj se danas pojavljuje u svemu, od bajki do stripova – poput zle vile iz Uspavane lepotice, Bele veštice iz Hronika Narnije i kao Morgana u DC i Marvel stripovima – što je čini verovatno najpoznatijom srednjovekovnom vešticom koju znamo.
(RTS)