„Upravljanje vremenom“ nije novina u svetu ugostiteljstva. Mnogi lokali se već godinama suočavaju sa problemom „produžene posete“ nekih gostiju koji, uz kafu ili piće, ostaju za stolom satima, možda čak i ne naručujući ništa drugo.
U Milanu su odavno usvojene dve smene u restoranima koje podrazumevaju da se prva smena večeravanja završava nakon sat i po sedenja za stolom nakon čega ste pozvani da ustanete i odete.
„Bar Pastičerija Novanta“ je odlučio da postavi jasna pravila, verovatno da bi olakšao rotaciju gostiju. Poruka, napisana ljubazno, glasi: „Draga klijentelo, obaveštavamo vas o vremenskim limitima za boravak za stolom. Hvala na saradnji i razumevanju.“
Ovo obaveštenje nije prošla nezapaženo, brzo je postala tema društvenih mreža, izazivajući žustru diskusiju.
Podrška: Ne možeš da zauzimaš sto satima
Oni koji podržavaju ovu odluku smatraju da je to izraz poštovanja prema drugim gostima, ističući da se ne radi samo o „vremenu“, već o „poštovanju“.
Neki korisnici društvenih mreža smatraju da je razumljivo da svaki lokal ima pravo da kontroliše prostor, naročito u vreme kada je poseta najveća. „Apsolutno je u redu“, stoji u jednoj od objava, „ne možeš da zauzimaš sto satima samo za ispijanje kafe.“
Takođe, neki korisnici podsećaju da u drugim gradovima, poput Milana, tempo života nije ništa sporiji: „Pa zar nije Milano grad u kojem se sve ubrzano dešava?“, ironično komentariše jedan korisnik. A tu su i oni koji brane vlasnike kafića, tvrdeći da se suočavaju sa situacijom u kojoj neki gosti, sa samo nekoliko popijenih kafa, ostaju za stolom satima, možda ne trošeći ni evro više.
„Nisu ugostitelji krivi, već onaj ko je doveo do toga da kafić mora da postavi ovakav oglas“. Ova primedba odražava problem koji nije stran mnogim lokalima, u kojima se ljudi, sa izgovorom da nešto naruče, često „useljavaju“ za stolove, ne obraćajući pažnju na to da drugi gosti čekaju na slobodno mesto.
Kritike: kafa nije trka protiv vremena
S druge strane, nisu izostale kritike. Mnogi korisnici društvenih mreža kritikovali su odluku kafića, optužujući je da gosti nisu opušteni: „Ako moram da gledam u sat dok pijem kafu, to nije ni trenutak opuštanja“, stoji u jednom komentaru.
Drugi napominju da je lokal mogao direktno da komunicira sa gostima koji predugo ostaju, umesto da generalizuje i postavlja ograničenja svima. „Ako imaju problem sa nekim, treba to direktno da kažu tom gostu, a ne da generalizuju i ometaju celu klijentelu“, piše jedna korisnica na Fejsbuku.
„Za mene je ispijanje kafe trenutak opuštanja, trenutak mira u haotičnom danu. Ako moram da gledam sat, to gubi ceo svoj šarm“
Vreme, vrednost i granice: izazov modernog društva
Bez obzira na podeljena mišljenja, ovo pitanje otvara širu diskusiju o modernoj kulturi konzumacije.
„Bar Novanta“ je odlučio da postavi vremensku granicu za konzumaciju, verovatno kako bi obezbedio da što više ljudi može da sedi za stolom i da na taj način oni što više zarade. Granica koja odražava društvo u kojem se sve vrti oko efikasnosti, brzine i novca, ali i u kojem je stalna borba protiv vremena. Ugostitelji, zapravo, samo uspostavljaju red u svetu u kojem nema dovoljno dovoljno vremena za sve, pa ni za šoljicu kafe.
Zanimljivo je primetiti da je u mnogim drugim zemljama praksa postavljanja vremenskih limita već ustaljena i uglavnom se smatra praktičnim rešenjem. Ovo nas podseća na način na koji se potrošačke navike menjaju u savremenom društvu koje je sve više orijentisano na „sve i odmah“, ali i na poteškoće sa kojima se susreću vlasnici lokala, balansirajući pravo na opuštanje sa potrebom za poslovnim profitom i smenjivanjem gostiju.
Kako god, „Bar Novanta“ je postao pravi slučaj za analizu, eksperiment koji, iako izaziva polemike, predstavlja konkretan odgovor na sve šire prisutne probleme u sektoru ugostiteljstva.
Bilo da je ova odluka ispravna ili preterana, ostaje da se vidi da li će i drugi ugostitelji usvojiti ovakav model. A do tada, stanovnici Torina nastaviće da se pitaju kako uskladiti uživanje u pauzi sa potrebom da se napravi mesto za sledeće goste.
(RTS)