Posle više od osam decenija rada restoran „Golf” na Košutnjaku zaključao je svoja vrata. Beogradska autobuska stanica prošlog meseca raspisala je javni poziv za njegovu prodaju. U njemu se između ostalog navodi da je razgledanje moguće do 7. oktobra, zbog čega je ekipa Beogradske hronike sadašnjeg vlasnika pitala da li ima zainteresovanih kupaca, ali do emitovanja priloga i objave teksta, odgovora nije bilo.
„Objekat je napravljen pre Drugog svetskog rata kao `Golf klub`, a ovde je izabrano na jednom mestu kao da bude školska radionica. Pola osoblja iz `Golfa` prešlo da radi na rukovodeća mesta u `Interkontinentalu` u to vreme. To su baš bili dobri kadrovi, što se tiče konobara i kuvara”, kaže kuvar Milan Stojanović.
Bašta pod krošnjama lipe i hrasta koja je uvek bila puna, sada je zapuštena. Za kariranim stolovima su nekada sedeli ambasadori, Tito, Aleksandar Ranković, a redovan gost bio je i Zdravko Čolić.
U tom restoranu 1956. godine jedan od najboljih srpskih kuvara Milovan Mića Stojanović osmislio je recept za Karađorđevu šniclu.
„Gošća koja je radila na Radio Beogradu i pričala o vodostanju na ruskom, bila je čest gost restorana. Poželala je da pojede kijevski kotlet. Naravno, u to vreme nije bilo snabdevanje, baš kao danas, da što smo poželeli da imamo u svakom trenutku, sve vrsta mesa. Otac nije imao ni piletinu, ni maslac, te je pitao da li može nešto slično da napravi. Iskoristio je u tom trenutku teletinu kao najmekše meso koje ima u kuhinji i zreli kajmak od koga se i pravi maslac ili puter. Urolovao je ispohovao kao i kijevski kotlet, gošća je bila izuzetno zadovoljna. Pitala je kako se zove jelo, i on je u duhu srpsko-ruskog prijateljstva rekao šnicla `Karađorđe`”, podelio je priču svog oca – Milan Stojanović.
Nije „Golf“ jedina kultna beogradska kafana koja čeka bolje dane. „Lipov lad“ na Zvezdari zatvoren je u januaru ove godine.
Objekat i parcela sada su u vlasništvu „NBB nekretnina“. Još u julu su rekli da su u toku pregovori sa potencijalnim zakupcima i da će javiti kakvi su planovi kada budu imali više informacija. Ekipa RTS-a je pitala dokle se u međuvremenu stiglo sa pregovorima, ali nije dobila odgovor.
„Treba napomenuti da su se tu, do Drugog svetskog rata, kada je vladala velika nepismenost, određenim danima donosile novine. Onaj ko je znao da čita, on je tu čitao novine, a ostali su slušali, tako da je vlasnik restorana ostvarivao određeni profit upravo zbog tih novina koje je narod tu čuo”, pričao je hroničar Vidoje Golubović.
A kada će prvi gosti ponovo sesti u „Poslednju šansu“ još se ne zna. Više od godinu dana je zatvorena.
Iz kompanije „Eureka bar”, koja je trenutno zakupac, rekli su da očekuju da će se gosti vratiti na jesen. Iako je ona stigla, objekat je i dalje zatvoren.
Naša ekipa nije zatekla radnike, ali se kroz staklena vrata lokala vidi da su započeti neki radovi. Tada su našoj ekipi takođe rekli da zbog duha vremena i emocija koje ovo mesto nosi, neće rekonstruisati prostor, već će samo poboljšati enterijer, kako bi omogućili generacijama koje dolaze da vide gde su uz kafu sedeli Vasko Popa, Momo Kapor i ostali velikani, ali i komšije. Kada će gosti to moći da vide, od zakupca, do emitovanja priloga i objave teksta nije stigao odgovor.
(RTS)