Građanima su ponuđeni parovi imena: Rastko i Milica, Momčilo i Tamara, Beo i Bela, Zmaj i Lira, Viktor i Ada, Vitez i Arija, Miha i Nika, Volt i Luna, Ringe i Raja, Eci i Peci, Ritam i Dinamika, Sava i Nada, Zvrk i Čigra.
Maskote su najvidljiviji simbol manifestacije, osmeh dobrodošlice i most između teme događaja i publike. One ne nestaju kada se reflektori ugase, već ostaju deo kolektivnog sećanja i nacionalnog identiteta.
Ekspo, kao međunarodna manifestacija, neguje tradiciju maskota još od 1984. godine, a one od tada nose ključne vrednosti izložbe i elemente kulture zemlje domaćina.
I danas se, sa osmehom, sećamo Vučka iz Sarajeva (maskota Olimpijskih igara 1984), Zagija iz Zagreba (Univerzijada 1987), Kura iz Sevilje (Svetska izložba 1992) ili Fluvija iz Saragose (Specijalizovana izložba 2008).
Ni svetske izložbe nisu izuzetak. Prva zvanična Ekspo maskota, Sejmor de Fair sa Ekspa u Nju Orleansu 1984. godine beli pelikan u plavom smokingu i cilindru, prevazišla je okvire same izložbe, gostovala u Beloj kući i završila u zbirci Nacionalnog muzeja američke istorije Smitsonijan.
Sevilja je 1992. svetu dala čuvenog Kura, dok su Lisabon i Saragosa predstavili maskote koje su se našle čak i u crtanim filmovima i na poštanskim markama.
(RTS)