„Dosta je izazovno s obzirom da je ovo mala sredina ne toliko razvijena i mislim da nije dovoljno podignuta svest o oralnom zdravlju i da ima dosta posla u tom smislu“, kaže Aleksandra.
Sa stomatološkom sestrom gradi tim u kojem su poverenje i preventiva jednako važni kao i terapija.
„Sa Aleksandrom radim od aprila, ona je vredna doktorka, mirna doktorka, pacijenti je mnogo vole i ima laku ruku i baš smo super tim zajedno“, navodi stomatološka sestra tehničarka u Bujanovcu, Admire Junuzi.
Kada se završi radno vreme u ordinaciji, Aleksandra ne završava dan. Druga smena joj počinje na parkingu ispred ordinacije za volanom taksija u porodičnoj firmi. Tu, među vožnjama i kratkim razgovorima, učila je kako slušati ljude.
„Dugujem veliku zahvalnost ovom poslu, on je od mene učinio stomatologa i napravio me čovekom, jer sam pre stomatologije, odnosno pre taksija bila jako stidljiva, bilo mi je teško da sklopim prijateljstvo, nisam volela da komunuciram sa nepoznatim ljudima. Onda me je ovaj posao spremio da mogu da se bavim stomatologijom na adekvatan način“, dodaje Aleksandra.
Taksi je za Aleksandru bio životna škola u njemu je kaže odrasla. Dva posla, dva sveta za nju su jedna ista energija, isti odnos prema ljudima, isti osećaj odgovornosti.
„Podjednako volim oba posla i baš ne bih mogla ni bez stomatologije, ni bez taksija. Sada, kada bi neko rekao ja moram to da radim nije mi obaveza, čak i da moram neki drugi posao da radim, ja ću se uvek vraćati taksiju“, ističe stomatološkinja preko dana, a taksista tokom večeri.
Aleksandra je posvećena poslovima, jedan pun znanja, drugi pun priča, oba teška, ali njena.
(RTS)