Rast popularnosti paganskih praksi povezuje se sa željom da se vrate slovenskoj kulturi i religiji predaka, kao i sa potragom za duhovnošću van organizovanih religija, navela je naučnica.
Pagani poštuju prirodu, praktikuju rituale i slave godišnje praznike vezane za solarni ciklus, ciklus rasta ili određena božanstva. na primer praznik Velesa u februaru, Peruna u julu i Mokoše u avgustu.
Poseban značaj imaju i rituali posvećeni precima, poput Đjadi na prelazu iz oktobra u novembar.
Mnogi pagani kombiniraju privatne i grupne rituale, a njihova zajednica često je otvorena za nove članove, pa je moguće prisustvovati ritualu i bez formalnog učlanjenja.
Tradicionalni običaji, poput ostavljanja slobodnog mesta za pretke na Badnje veče, pevanja koleda ili stavljanja slame ispod stolnjaka, za ove zajednice imaju paganske korene i simbolizuju obilje i povezanost sa precima.
„Slama ili seno ispod stolnjaka, s druge strane, prema njihovim verovanjima imaju za cilj da obezbede obilje za narednu godinu, a 12 jela ne simbolizuju nužno 12 apostola, već 12 meseci u godini. Sve su to veoma drevni i veoma lokalni običaji“, opisao je sagovornik za PAP.
Malita-Krol je istakla da ritual i praznici čine osnovu paganske duhovnosti.
(RTS)