Kada je deda Šarlote Mejer umro, ostavio joj je fasciklu sa grafikama koje su bile u porodici otprilike jedan vek. Godinama su radovi stajali netaknuti u fioci jer je mislila da su to samo prelepi otisci. Ali nakon nekog vremena počela je da se pita da li su oni više nego što je u početku mislila.
Kontaktirala je stručnjake u Rembrantovom muzeju u Amsterdamu i, kako je rekla, oni su bili „potpuno oduševljeni“ kada su videli kolekciju.
Godinama su ti radovi čuvani u fioci, jer je Šarlota smatrala da su to samo divni štampani radovi, ali je u jednom trenutku pakujući stvari, pomislila je da su ti bakrorezi, neki minijaturni veličine10 sa pet centimetara, vredniji nego što je mislila.
„Moj deda ih je kupio 1900. godine. Tada su vredeli samo nekoliko guldena. Praktično ništa. Uvek se u našoj porodici razmišljalo o tome šta da radimo sa tim“, dodaje Mejerova.
„Moja prva reakcija je bila da je to verovatno bezvredno. To se često dešavalo ljudima koji su mislili da imaju radove Rembranta, ali u ovom slučaju je sve bilo autentično. To je bila veoma posebna situacija“, napominje Epko Runija, predstavnik Rembrantovog muzeja u Amsterdamu.
Otkako je saznala za vrednost otisaka, Mejerova je poslednjih nekoliko godina proširivala sopstvenu kolekciju Rembrantovih bakropisa, koja sada obuhvata preko 70 dela, zajedno sa umetničkim delima majstorovih prethodnika, savremenika i sledbenika.
Počev od 21. marta, više od 70 ovih dela – uključujući 35 bakropisa nasleđenih od dede – biće izloženo u muzeju Stedelijk u Zutfenu kao deo nove izložbe pod nazivom „Rembrant, od tame do svetlosti“. Izložba će biti otvorena do 14. juna.
(RTS)