Pored toga što sugeriše mogućnost da je Hitler imao urođeno stanje koje remeti hormone, nazvano Kalmanov sindrom, u dokumentarcu se ispituju i spekulacije o tome da je diktator jevrejskog porekla i ispituje se da li je imao genetsku predispoziciju za određena mentalna zdravstvena stanja.
Dokumentarac, nazvan Hitlerova DNK: Nacrt diktatora, premijerno je prikazan na Kanalu 4 u Velikoj Britaniji. Međutim, nalazi izneti u dokumentarcu nisu pregledani od strane drugih naučnika u ovoj oblasti niti objavljeni u naučnom časopisu, što otežava stručnjacima koji nisu uključeni u projekat da procene validnost iznetih tvrdnji.
King je rekla da su analizu poslali „visokoprofilnom“ časopisu i rekla da se nada da će rad uskoro biti objavljen.
Izlizani mebl na aukciji
Mali komad izlizane tkanine započeo je svoje putovanje 1945. godine u rukama pukovnika američke vojske Rozvela P. Rozengrena, koji je bio oficir za komunikacije generala Dvajta Ajzenhauera. Kada su sovjetske snage dozvolile Rozengrenu da uđe u Hitlerov bunker, on je isekao uzorak materijala sa krvavog kauča, navodi se u dokumentarcu. Uzorak je ostao u Rozengrenovoj porodici pre nego što je stavljen na prodaju na aukciji 2014. godine a kupio ga je Istorijski muzej Getisburga u Pensilvaniji.
„Nismo znali šta ćemo pronaći. To je mogao da bude najdosadniji genom na planeti, ali bio je neverovatan“, kaže King. Najupečatljiviji nalaz iz analize tima istraživača bio je da je Hitler imao mutaciju na genu pod nazivom PROK2. Varijante u ovom genu uzrokuju Kalmanov sindrom i kongenitalni hipogonadotropni hipogonadizam, rekla je King. Kod dečaka, ova stanja mogu odložiti pubertet i izazvati nespuštene testise.
„U osnovi, karakterišu ih niski nivoi testosterona. Ili ne prolazite kroz pubertet ili prolazite kroz delimični pubertet. Pet odsto slučajeva je povezano sa mikropenisom“, rekla je King, misleći na mali, ali normalno strukturiran penis.
U vreme smrti, Hitler je bio na ivici sofe sa pištoljem i krvlju poprskanom po sofi i zidu iza njega, rekao je Nikolas F. Belantoni, emeritus državni arheolog u Prirodnjačkom muzeju države Konektikat. On je 2009. godine pregledao delove sofe, koja se sada nalazi u Rusiji.
„Ako se potvrdi da poreklo materijala od kog je napravljena sofa potiče iz bunkera i sa sofe na kojoj su Hitler i Eva Braun umrli, onda je verovatnoća da je krv poticala od Hitlera veoma velika“, rekao je Belantoni.
Novi detalji koje je King iznela izgleda da se poklapaju sa istorijskim zapisom, prema rečima Aleksa Keja, stručnjaka za nacističku Nemačku i višeg predavača na Katedri za ratne studije na nemačkom Univerzitetu u Potsdamu. Kej se takođe pojavio u dokumentarcu.
Kalmanov sindrom – važno otkriće
Kej je napomenuo da medicinski dokument iz Hitlerovog boravka u zatvoru nakon neuspelog Pivničkog (Minhenskog puča) 1923. godine, sugeriše da je diktator imao kriptorhizam desne strane tela – stanje u kojem testis ne uspeva da se spusti u skrotum.
„Otkriće Kalmanovog sindroma je, za mene lično, kao istoričara i kao nekoga ko je proveo više od 20 godina istražujući naciste, važno otkriće“, rekao je Kej. Dodao je da informacije potencijalno objašnjavaju Hitlerov nedostatak ličnih veza.
Kej i King navode da su nalazi takođe okončali trajne glasine da je Hitler imao jevrejsko poreklo – spekulacije koje su proistekle iz toga što je Hitlerova baka zatrudnela dok je radila u jevrejskom domaćinstvu, prema navodima u dokumentarcu.
Pošto su podaci Y hromozoma analizirani u istraživanju podudarali sa DNK Hitlerovog rođaka po muškoj liniji, King je rekla da nije moguće da je Hitler imao jevrejsko poreklo. „Da je to slučaj, ne bismo imali podudaranje DNK sa njim. To podudaranje DNK ne samo da je potvrdilo da je ovo Hitlerova DNK, već i potvrđuje da ta priča o ljudskom jevrejskom poreklu preko njegovog oca jednostavno nije istinita“, tvrdi King.
King je dodala da je imala neke početne rezerve oko učešća u realizovanju dokumentarca, ali je odlučila da učestvuje jer je smatrala da će njena stručnost osigurati da analiza bude naučno rigorozna. „Ovo takođe nije samo dokumentarac već i akademski rad“, rekla je.
Verifikacija istraživanja
Naučnici su i ranije koristili DNK za proučavanje poznatih istorijskih ličnosti. Betovenova DNK, izvučena iz pramena kose, otkrila je da je kompozitor imao zdravstvenih problema. Arheolozi takođe sve češće koriste drevnu DNK iz ljudskih ostataka.
Međutim, bez informacija o kvalitetu genoma, svežih podataka ali i imajući u vidu to kako su analize rađene, nije moguće proceniti tvrdnje iznete u dokumentarcu, prema rečima Pontusa Skoglund-a, višeg vođe grupe Laboratorije za drevnu genomiku u Institutu Fransis Krik u Londonu.
„Kada se vratimo u prošlost, naučna vrednost medijske kampanje poput ove, uravnotežene sa mogućom stigmatizacijom pojedinaca sa ovim stvarnim bolestima danas, takođe može biti dovedena u pitanje“, rekao je Skoglund.
Dodao je da su istraživači mogli da podele nalaze sa naučnom zajednicom na onome što je poznato kao server za preprint pre formalne recenzije i objavljivanja u uglednom časopisu.
Moguće je da se DNK može izdvojiti iz komada tkanine, ali mora postojati dobro opravdanje za proučavanje DNK istorijskih ličnosti i definisan skup pitanja, rekao je Tom But, Skoglundov kolega i bioarheolog u Institutu Frensis Krik.
„Postoje obimni istorijski zapisi koji dokumentuju ponašanje Hitlera u javnosti i privatno. On je verovatno jedna od najintenzivnije proučavanih ličnosti u istoriji, tako da mislim da je teško tvrditi da DNK dokazi mnogo doprinose u tom pogledu“, smatra But.
„Čak ni dijagnoza Kalmanovog sindroma možda nije tako jednostavna kao što objave istraživača sugerišu. Može postojati mnogo varijacija u tome kako se taj poremećaj fizički manifestuje, iako je to verovatno objašnjenje za njegov nespušteni testis.
Predispozicije za šizofreniju i hiperaktivnost
Istraživači su takođe rekli da su izračunali poligenski „skor rizika“, kako bi se kvantifikovao rizik od bolesti. Njihovi nalazi ukazuju na to da je Hitler imao povećanu genetsku predispoziciju za šizofreniju, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću i autizam.
Međutim, poligenski skor rizika je alat koji se danas koristi u istraživačke svrhe — nije dijagnostički i ne znači nužno da je Hitler imao ova stanja, rekla je Dite Demontis, profesorka psihijatrijske genetike na danskom Univerzitetu u Orhusu, koja je bila uključena u istraživanje i kojs dr pojavljuje u dokumentarcu.
„Trenutno smo u stanju u kojem se poligenski skorovi rizika za psihijatrijska stanja koriste samo u kontekstu istraživanja“, kaže Demontis.
Samo mali deo slagalice
Demontis je uporedila Hitlerov poligenski skor rizika sa onima kod 30.000 ljudi iz Danske, i otkrila da bi, ako bi Hitler danas živeo „njegov skor za šizofreniju, autizam i bipolarni poremećaj bio zapravo veći u odnosu na 99% pojedinaca, pripadnika danskog stanovništva“.
Takođe je retko imati visok poligenski skor rizika za sva tri stanja, dodala je. „To nije dijagnostički pokazatelj, i takođe želim da naglasim da skor apsolutno nikako ne dovodi do bilo kakvih određenih vrsta ponašanja ili postupaka“, rekla je Demontis.
King se složila: „Veoma nam je teško da ne stigmatizujemo ljude sa ovim stanjima, jer, znate… Neverovatno je retko da ljudi sa ovim stanjima uvek i konstantno čine nasilna dela. A druga stvar je da Hitler nije delovao sam, imao je stotine i hiljade ljudi koji su mu pomagali. Neće svi imati isti genetski sastav kao on. Njegova genetika je samo mali, mali deo slagalice“.
(RTS)