Minimalističkim obrocima je izgleda odzvonilo. Jedan maleni komad lososa u dresingu od citrusne verzije soja sosa koji su svi previše stidljivi da počiste sa tanjira – na to se obično svodi večera u ekskluzivnim restoranima sa malim porcijama. A cene koje važe za lepo dizajniran obrok koji ne može da zasiti one sa zdravim apetitom daleko su od minimalnih.
Male porcije, iako nikada nisu bile ekonomične, nekada su bile prilično zabavne i avanturističke. Stenli Tuči je otvoreno podelio svoju ljubav prema pačjoj čorbi u Sohou. Instagram je bio preplavljen fotografijama sa malim porcelanskim tanjirima, koji su poređani u estetske celine pored nekoliko čaša za vino i obasjani svetlošću sveća. Ovo je bio à la mode, a ne à la carte način ishrane. Sve dok to nije prestao da bude.
Došlo je do promene. Te malene porcije koje su bile skupe, ali šik, više ne pogađaju cilj. Gosti restorana umorili su se od malih porcija – žele da budu siti, a ekonomska situacija se promenila tako da svi imamo manje novca.
Sve je manje onih koji su voljni da naruče preporučena tri do četiri jela po osobi gde jedna porcija jela skromne količine košta raskošnih 25 do 35 evra. Prema podacima britanske kompanije za rezervisanje mesta u restoranima „OpenTable“, 56 odsto gostiju u Velikoj Britaniji sada preferira pojedinačne opcije sa obilnom porcijom.
Ali osim po preteranoj ceni, glamurozne male porcije jednostavno više ne deluju posebno. Gde god da se okrenete, nalazi se još jedan restoran koji služi biodinamičko vino, pečeni komorač, grilovanu tunu i pečenu artičoku u prostoru koji odiše industrijskim dizajnom. Formula je postala toliko predvidljiva da je rutinski parodira jedna uspešna kreatorka sadržaja na Tik-toku koja je osmislila svoj izmišljeni restoran sa malim porcijama, „Prik“.
„Mi zapravo nismo restoran, mi smo prostor za ručavanje“, kaže tik-tokerka sa ubedljivom snishodljivošću. „Večeras smo u sezonskoj mediteranskoj atmosferi“, objašnjava svojim digitalnim gostima. „Dakle, to znači da ako niste jeli unapred, vratićete se kući gladni.“
Obedovanje u restoranu nekada je podrazumevalo predjelo, glavno jelo i možda neke priloge koje biste podelili sa nekim. To se promenilo 2009. godine, kada je Rasel Norman otvorio restoran „Polpo“ u Sohou.
Inspirisan „ciccheti“ kulturom u Veneciji, restoran je nudio manje porcije jela po (znatno) nižoj ceni, tako da je grupa gostiju mogla da kombinuje jela, proba više ukusa i deli međusobno naručenu hranu. Koncept je odmah postao popularan u Londonu, a mnoštvo restorana je sledilo formulu – ali ne uvek i cenu.
„Tokom poslednjih 10 do 15 godina, istočni London je bio granica džentrifikacije sa ovim modernim, zanatskim restoranima koji drže do estetike“, kaže Piter Harden, autor Hardenovog vodiča za restorane.
„Restorani i preduzetnici gledaju šta se prodaje, a onda svi slede te pravce, tako da imamo sve više i više toga. Ipak, mislim da možemo sa sigurnošću reći da se za istočni kraj Londona sada dobro zna i da ova vrsta ponude hrane više nije radikalna. Postoji definitivna mogućnost da trend ide svojim tokom. Možda počinje da izgleda pomalo zastarelo u smislu svoje privlačnosti“, objašnjava Harden.
Male porcije, ako ostavimo po strani parodije na Tik-toku, pretvaraju se u farsu. Novi odeljak „grickalice“ koji se pojavljuje u menijima može vas navesti da izdvojite desetak evra za jedan jedini pileći medaljončić, pre nego što uopšte stignete do glavnog odeljka sa malim porcijama. Ako budemo nastavili ovim tempom, do 2027. godine imaćemo odeljak „mrvice“ na meniju.
Instagram nalog Soks Haus Miting, koji je plasirao mnoštvo mimova sa osobinama ljudi iz istočnog Londona koja u redovima čekaju svoje male porcije, navodi da postoje restorani koji ono što bi se nazvalo „predjelima“ ili „prilozima“ označavaju kao male porcije.
Kako se ova trka ka dnu nastavlja, možda nije iznenađujuće što je došlo do povratka maksimalizma kada su u pitanju porcije hrane u restoranima.
Mnoga nedavno otvorena mesta u britanskoj prestonici odlučila su se za jednostavne, zasitne menije koji nude samo nekoliko predjela i pouzdana glavna jela poput bifteka sa krompirom i ribljeg čorbe, uz klasične dodatke.
Saša Šejker, direktorka u kompaniji „OpenTable“ za Veliku Britaniju i Irsku, kaže da udaljavanje od malih porcija ukazuje na povratak tradicionalnom obedovanju, što se poklopilo sa čežnjom za prošlošću.
„Vidimo da nostalgija igra ulogu, posebno među gostima koji su pripadnici generacije Zed, na osnovu retro jela poput kobasica sa pireom (29 odsto) i koktela od škampa (28 odsto) među jelima za koja su rekli da bi voleli da vide na menijima 2026. godine“, navodi Šejkerova.
U vreme ekonomske nesigurnosti koja izgleda da ne pokazuje znake usporavanja, obedovanje van kuće je poslastica zbog koje želimo da se osećamo luksuzno. A to nije moguće ukoliko tom prilikom ne utolite glad.
(RTS)