Noć u kojoj je počela legenda
Jun 1816. godine, Vila Diodati na obali Ženevskog jezera.
Napolju besni oluja, jedna od mnogih tokom „godine bez leta“, kada je erupcija vulkana Tambora rashladila čitav svet. U zatvorenoj kući nekoliko mladih intelektualaca postavlja sebi izazov: Ko će napisati najstrašniju priču?
Među njima je i Meri Godvin, devetnaestogodišnjakinja koja će ubrzo postati Meri Šeli. Tu su i Persi Biš Šeli, lord Bajron, Kler Klermont i lekar Džon Polidori. Niko od njih ne sluti da će iz te igre nastati ne samo remek delo gotike već i prvi pravi roman naučne fantastike.
Ideja koja stiže sa Apenina
Iako je roman nastao u Švajcarskoj, njegova naučna osnova dolazi iz Italije. U Bolonji je lekar Luiđi Galvani posmatrao fenomen koji je zbunjivao evropske naučnike: mišići mrtvih žaba trzali bi se kada bi nebo presekla munja. Elektricitet kao pokretačka sila, pa čak i kao potencijalni povratak izgubljene vitalnosti, postao je predmet velikog interesovanja.
Galvanijev brat od ujaka, Đovani Aldini, otišao je i korak dalje. Koristio je električne impulse na ljudskim leševima, izazivajući reakcije koje su posmatrače ostavljale u šoku. Meri Šeli je te eksperimente dobro poznavala: čitala ih je, raspravljala o njima i pretočila u literaturu.
Nauka pretočena u fikciju
U romanu postoji scena koja gotovo preslikava Aldinijeve demonstracije. Biohemičarka Ketrin Harkap u knjizi Rađanje Frankenštajna opisuje kako se telo na stolu trzalo, grudni koš se podizao, a prsti pomerali kao da pritiskaju žice violine.
Teško je ne prepoznati eho italijanskih eksperimenata, pa čak i daleku simboliku Mikelanđelove Stvaranja, produženi prst, kao granica između života i smrti.
Ima li Viktor Frankenštajn italijanske korene?
Naravno, Viktor Frankenštajn je izmišljeni lik. Ali ideja koja ga pokreće, mogućnost da se energijom prevaziđe granica između smrti i života, duboko je ukorenjena u radu Galvanija i Aldinija. Ako bismo tragali za korenima modernog naučnog imaginarijuma, mnoge od njih našli bismo upravo u Bolonji.
Roman nastao iz bola
Život Meri Šeli bio je isprepletan tragedijama: majka umrla pri porođaju, dvoje dece izgubljeno u ranom detinjstvu, sestra koja je izvršila samoubistvo. Kasnije je izgubila i prijatelje iz te čuvene noći, Bajrona u Grčkoj, Šelija u talasima Ligurskog mora. Možda je baš taj niz gubitaka utkao u roman nemoguću želju da se povrati ono što je zauvek otišlo.
I dok danas čitamo Frankenštajna ili gledamo njegovu novu ekranizaciju, vredi se setiti i italijanskog traga: žaba u Galvanijevom vrtu, Aldinijevih eksperimenata sa strujom, naučne radoznalosti koja se igrala granicama mogućeg.
Iz tog neobičnog spoja nauke i književnosti, Italije i Švajcarske, nastala je jedna od najdugotrajnijih priča modernog sveta.
(RTS)